Bogoslovlje

Кад je од стране цара Константина хришћанска вера била проглашена слободном, онда су многсбошци у масама приступали хришћанству. Том приликом они су у хришћанство са собой уносили своје рђаве обичаје и тежње (39), као грамжљивост (40) и луксуз (41 —42). Због овога се сиромаштво умножавало, ради нега je Црква оснивала разне филантропске установе, свом оштрином своје речи осуђујући многобожачке обичаје (45). И, да би издашније Црква могла чинити помоћ оскуднима, стекла je имовину, све на основу добровољних прилога и легата. Када je њена имовина била велика, она je створила заводе азиле за сиромашне, болесне, странце, сирочад, старце, децу, девојке, раднике, незапослене и за друге разне друштвене потребе (47). Због оваквог свог хуманог рада, Црква je била ослобофена од порезе и других државних дажбина. (53). У новије време на Западу нетто због верског потреса протестантизма, нетто због политичких француска револуција и т. д., Црква je умањила своју ранију филантропску акцију, предавши исто у наслеђе Држави (ст. 54). Тако, сада Држава, задахнута хришћанским алтруистичким духом, ствара прво поједине хумане установе а затим и нарочито министарство за социјалну политику. Али Држава никада ноће моћи постићи ранији резултат Цркве, јер се од ове разликује својим методом и циљем. Док најглавнија je разлика та, што je Црква своју моћ црпела из божанског надахнућа (59). За време пак ропства под Турцима Црква je постала не само центар религиског већ и етичког живота свог народа, као једини центар филантропске и социјалне агилности. Тако, у то време, Црква je подигла разне васпитне и филантропске заводе као националне установе (56). Данашњица одаје пуну захвалност Цркви хришћанској у старо доба, у Средњем веку и у времену ропства. Али, нажалост, у исто време показује велику равнодушност према акцији Цркве у садашњости (57). Зато се примећује осетан пад хришћанског друштва, jep се пренебегава важност традипије. Црква увек треба да буде прва сила која својим препородом доноси спасенье друштва. Својим хришћанским принципима и схватаньем она je у могућности да више добра учини на ублажењу сиромаштва, помогне радном свету у ограничењу обести капитализма, него ма која друга организација (60). То нас вели писац, најбоље уверава Стара Црква, која je сав свој

257

Оцене и прикази