Bogoslovlje

лозофи ради објашњења или поткрепљења својих разрешења извесних религиозно-моралних проблема. И Аристотело и Платон су веровали да постоје стара света предања, да су она остатак једне прастаре, али већ одавно заборављене мудрости и да се она имају смаграти као божанска откривења. Тако· Аристотело, говорећи о божанству као о једном јединству које je још одавна митологизирањем распарчано y мноштво, каже : „Ова мисао je још у прастаро доба у облику мита предана и доцнијим поколењима остављена. Овој истини прикључено je на митски начин остало, да би, с једне стране, народној маси била вероватнија и, с друге стране, да би боље користила законима и државним цшьевима: найме, претстављени су боговн сличио људима и извесним животињама, а са овим у вези и joui много што-шта сличнога. Када се све ово одбије и схвативши првобигну мисао у својој чистоти, найме: да се прве супстанце схвате као богови, то ова (мисао) мора важити као једна божанска мисао од које je народна вера (предање) спасла само из вес не остатке (рушении е) : jep je уопште природно да се свака вештина и свака виша истина често нута нафе, у колико je то могуће, и поново изгуби. У толико нам je и вера наших отаца и прадоба разговетна“. 1 ) Слично je и Платон мислио: „Једна стара реч (т.ј· једно старо предање) објављује и даје одговор на питање: какав je поступак (начин живота) Богу угодан и његовој вољи сагласан? Постоји само један (поступак) као што постоји само једно старо предање које га објављује“.' 2 ) Оба ова филозофа нису се либила да се за разумевање извесних религиозно-моралних ствари обрате и религијскоЈ традицији, jep су и они чврсто веровали да су некада људи стајали ближе божанству и да су они директно од божанства добијали откривења. Платонј(кроз уста Сократова) каже: „Људи су некада, како барем ja увифам, од ма кога божанства и преко ма коса Прометеја примили дар богова са особитим ватреним сјајем (тј. у чистоти); и наши стари (претци), који су племенитијег рода од нас и с боговима и мал и ближих веза

') Metaphysik, XII, 8. (Griechische Prosaiker in neuen Übersetz. Ausg.von C. N. Osiander u. Q. Schwab B-d XXXIII. Stuttgart I 860).

2 ) De legibus, IV, 8. (Platons Sämtliche Dialoge, 5 В-de, Ausg, von Qtto Apelt. Leipzig 1921).

29 8

Богословље