Bogoslovlje

Али, ово васкрсење, односно оживљење Узири-а не значи његов повратак у овај овоземаљски живот и свет. Ово оживљавање Узири-а значи; спасење од смрти у опште, спасење од дефинитивне смрти. „До овога времена (страдања и смрти .Узири-а) богови нису знали за смрт, Када се Р а, први богоцар, удалио на небо, његове седе власи, његова уста, из којих су текле жвале, ињегове дрхтаве ноге сведочили су о његовој старалачкој изнемоглости. Али старост богова није повлачила за собом и смрт. Но убиство Узири-а од стране Сета открило им je, да они нису изузети од удараца нанесених од стране других богова; прва свађа мефу синовима Ра-а, први напад Злога, и збогови ће бити, слично Узири-у, подвргнути ужасно] неизбежности смрти. Како да предупреде ту опасност? Престаће опасност само у том случају, ако буду умели васьрснути свога Јиудрога учитеља, Узири-а. Узит (Изис), пријатељица и инспиратељка умрлога бога, сестра њена Нефтис (Небтхат), Тот и Анубис, повереници његових мисли, Хор, његов жуб.ъени син и наследник његових знања (идеја), на основу његових (Узири-ових) сопствених поука пронашли су тајну да га призову у нови живот, и још нетто више од тога: учинили су га неповредљивим за поновну смрт.“ 1 ) Појава, живот и рад, страдање, смрт и васкрсење Узири-а нису само историја једне божанске драме. Она je у потпуности била примегьивана на живот и надања људи. Узи р и je први ко] и je окусио смрт, и први који je победно смрт, РЬегов je живот био за људе веома благодетан, али тек његова смрт постала je спасоносна. Свако, ко се у Узири-а обуче, т.ј. проживи живот Узири-а, спашће се, неће умрети и живеће вечно. Отуда je и дошао врло стари обичај „да се мумијама и њеним сарксфазима стално и увек даје лик Озириса (Узири-а)“ ане умрлога. 2 . Jom je интересантније, да умрли носе и име Узири-а уз своје име. Многобројни и веома стари надгробии записи поврђују ово. Тако нпр. у пирамиди (гробници) цара Пе пи - а I, из 6. династнје (најраније XXXIII, најкасније XXV века пре Христа) непознати молилац (свештеник) обраћа се богињи Нут (небу), мужу бога Себа (земље) a мајцн Узири-а, с молбом за цара Пепи-а овим ре-

’) Ј Ь., стр. 90.

3) Hovard Carter und А. С. Mac е, Tut-ench-Amun. Ein ägyptisches Königsgrab, (2 B-de, 5. und 6. Aufl. Leipzig 1927-8) II ß-d, S. 156.

Богословље