Bogoslovlje

Потом видимо, како умрлога уводи у ову страшну дворану Анпу, са шакаловом главом. Тамо доле, под самим улазом, он (умрли) обраћа се прво на Узири-а, правдајући свој живот, и завршује свој говор са великим поуздањем да ce je оправдао. Али, нико му не одговара. Он мора даље. Тада пак од једном види он своје срце на страшно] ваги...“ 1 ) Срце умрлога je сведок свих његових осећања, племенитих и неплеменитих, и свих његових поступака на земљи. Ако његов бивши поседник неистину говори, оно се смањује, постаје лакшим и отскаче на теразијама (ваги). У великом страху за своју судбину, умрли се обраћа своме срцу и очајним речима вапије : О срце моје! Срце од матере моје! Срце мога бића (на земљи)! Немој устати против мене у сведочењу (исповеданьу) моме! Немој ми противречити, пред овим божанским кнезовима! Не отступи од мене пред овим посматрачем ваге!... При утврђивању наше доброте руже нас премного овде унутра у овом високом кругу непријатељи људски... О срце моје! сачувај твоју обимност (не смањи се) и покажи се праведннм.“ 2 ) За тим се умрли обраћа редом свима судијама (којих je 42), који га испитују, и исповеда се да није ни један од она 42 смртна греха учинио. Анпу и Хор мотре на језичак ваге, и ако се он не покрене, т.ј. ако срце не олакша и не отскочи, Хор води умрлога пред великога судију Узири-а који га свечано проглашује за оправдана и чиста. Грешници пак иду на место мучења, у пламено језеро. Душа једног обичног човека има да пређе преко многих препона и кроз многе опасности, и пре и после великога суда, докле напослетку не уплови у тихо пристаниште. На супрот пак овоме, душа царева не одлази у овај подземни свет, нити на суд, већ директно одлази у царство светлости, где вечнто живи с боговима. По веровању Египћана, цар и није обичан човек; он je нешто неизмерно више од човека; цар je инкарнација божанства. Тако се мислило о цару још од најстаријих времена. Они су сматрани као наследници Узири-овог земаљског престола после Хора. Хор, син Узири-а, после дуге и тешке борбе, победно je злога бога Сета и преузео владавину као и земаљску месијанску улогу свога оца. Владавина Хора je била исто тако као и очева; пуна благодети за људе овоземаљског

! ) V. V, Strauss, op, cit. I, 486—487, 3) „Књига мртвих“ (види. V. v. Strauss, op. cit., I, 460.).

Богословље