Bogoslovlje

брамана неприродна здраво] и неизвештаченој људској природи једва до Прага доступала. Без обзира на сектантство на хиндуистичке конфесије скоро сви су Хиндуси данас поштоваоци „Рамајане“, односно религијских идеја Тулзи Даса. „Тулзи-ова књига о Рами je у истини библија Хиндуса који станују између Бенгалије и Пенџаба, Хималаја и Виндија-планина. Она je, no сведоџби мисионера и других зналаца, најмање за 90 милиона људи најомиљенија и најсветија лектира и ужива пуни ауторитет; књига je од свеопштег угледа и чита ce ревносније него Библија код одговарајућих класа у Е шлеској. Народ je почео и пандити су му морали следит Зналци санскрита, брамани, дакле су год могли, презирали су дело Тулзиово због народног језика. Али су побефени. Ни једна нова религијска књига у Индији не може се ни мерити са његовом „Рамајаном“. Утицај Тулзиа je сада још веки него пре две стотине година.“ 1 ) Расматрајући месијанску идеју у хиндуизму, у главкоме у првим хиндуистичким вековима, т. ј. два-три века пре Христа, ми cavo je у најкраћим потезшма пропратили и даље до најновијих BpeAveaa, показавши у главном салю утицаје који су je приредили у ηοβολι и поправљеном издашу. Али, и сама појава онога новога религијскога духа у средини самога браманизма, дакле сама појава хиндуизма изазвана je била једним великил!, снажниА! и револуционим утицајем који je у самој Индији поникао. Као реакција против браманизма, особито против његовог учења о култу и социјалном уређењу, јавља ce KpajeAv VI века пре Христа буди за ai. Његсв оснивач je назван Буда (557. ни. Његово je право име: Сид а рта (Siddharta), а презшме; Готама (Gotarna, Gautama). Готама je породично nAie, и будисти верују да Буда води порекло од Готалю, једнога од оне седлюрице старих мудраца (званих: Ришн) из митског времена законодавца и родоначалника Ману-а. Назива се још и Сакија-муни (Sakya-muni), што значи: al удр ац (пустињак) из naeAiena С аки ja. HaeAie Сакија je било насељено на јужHHAi огранцилlа Хималаја. Није био салю Готама Буда, кој и je био незадовољан браАданским решењел! проблема спасења и хтео да рефорлшше стару

х ) Т i еI е, op. cit. S. 353—354.

108

Богословље