Bogoslovlje

ним културни народи, него некултурни, jep ови много лакше постизавају максимум познатих им уживања и радости. Знаменита песимистички филозоф и атеиста Едуард фон Хартман слика најдрњим бојама живот атеистичког друштва будућегакулгурнога и просвећенога човечанства. Jep, како каже ож г „са умножении срествима (тј. с јачањем културе) ништа се даље није умножило до жеље и потребе, и као последица тога незадовольство“. 1 ) Има их, до душе, који и оптимистички гледају на живот будућих још културнијих али атеистичких поколења човечанства. То су у главкоме претставници материјалистичког схватзња света и живота. Они гледају само у материјалној култури спасење и само у овоме животу пуну срећу. Они, како кажу, хоће да с неба скину рај и да га на земљу преселе. За прогнозу тога будућега материјалистичко-комунистичког раја на земљи може да нам довољно послужи већ донекле остварени комунистички „paj“ у Русији, из које се нарочито Христос насилно и крваво изгони! Никада, дакле, човечанству, које je по природи својој исто, тако религиозно као што je по природи својој разумно или морално, неће бити непотребне мисао и нада на спасење никада човечанство неће се моћи задовољити људским ауторитетом за регулисавагье свога живота на земљи. Онда, када je стара култура била на своме врхунцу, баш онда je и месијанска идеја била у највећем свом напону. Старо човечанство било je довољно припремљено да je могло да разуме и прихвати Христа, те да кроз њега и у овоме животу може да дође до мира и спокојства, а у ономе животу до вечног спасења. Старо човечанство je заиста било довољно припремљено да прими Христа, jep je вековима и хиљадама година мислило на гьега и очекивало га, „а кад се наврши време, посла Бог сина свога јединороднога, који je рођен од жене и поксрсн закону, да искупи оне који су под законом, да ми примимо посинаштво. И буд ћи да сте синови (Бога), посла Бог Духа сина свога у срца ваша* који виче: Оче, оче! Тако већ ниси роб, него син; а ако си син,

онда си и наследник Божји (т. ј. спасен) кроз Исуса Христа“ 1 )·

(Крај)

Pad ileo j A. Јосаћ

D-r

*) Ed. V. Hartmann, Philosophie des Unbewussten, Leipzig 1504, XI Aufl.; 11. Teil; Metaphysik des Unbewussten, S. 385.

2 ) Га л. IV. 4—7.

135

Месијанска иДеја код културних народа пре Христа