Bogoslovlje

ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ МОРАЛНО - СОЦИЈАЛНОГ УЧЕЊА ИСУСА ХРИСТА.

У данашњем послератном морално-социјалном хаосу нарочито се истине важност принципа морално-социјалног учења Исуса Христа и потреба њиховог јачег утицаја на данашња морални-социјална схватања људи и друштва. Ови разлози дали су и нама повода, да се у овој краћој расправи позабавимо са горњим питањем. Но да би наше излагање о принципима морално-социјалног учења Псуса Христа било јасније, очигледније и убедљивије потребно je, да се претходно ма и y најкраћим потезима осврнемо, прво, на морална и социјална схватања најглавнијих представника старе грчке и римске философије времена пре Хр., као и на морално-социјално стање коп народа разних тадашњих религија, које je стање затекао Исус Христос, кад je почео да проповеда Своје морално-социјално учење. Са оваким распоредом ми почињемо следећа излагања; Општа карактеристика моралног учења старих грчких и римских философа пре Хр. Пре света, готово сви стари грчки и римски философи, кад je реч о пореклу и вредности морала, заступају више мање гледиште, да je морал антропономан и аутономан (морал не потиче од Бога него од човека), као и антропоцентричан у смислу изреке филисофа Протагоре (ф 410. пре Хр.), која гласи: „Πάντων χρημάτων μέτρον άνθρωπος“ (човек je мера свега). По овако схваћеном моралу човек je центар свега моралног делања, и сва се морална активност човека просуфује само са гледишта човека и његовог схватања 1 ). Мефутим, кад се узме у обзир непо■битна чињеница, да je човеков разум ограничен, на који, осим тога, шгетно утичу и разни греси (прародитељски и лични), о чему имамо у Св. Писму Старог и Новог Завета врло много доказё (измефу осталог сравни и; Пс. 50, 7.; Job. Ί4, 4.; 15, 14. ll. Moj. 32, 33.; V. Мој, 24, 16; Јерем. 31, 30.; Језек. 18, 20. Рим. 5, 12.; 6, 12. 14., 16. и 20,—21.; Јак. I, 15.; 11. Пет. 2,19.); онда je сасвим појмљиво, што антропоцентричан морал отвара врата најширем субјективизму, моралном скептицизму, па и моралном нихилизму. Субјективизам, кад je

J ) Сравни: Grundriss der Geschichte der griechischen Philosophie Dr. :E. Zeller и Dr. W. Nestle, Leipzig 1920. стр. 96.—103.

136

Богословље