Bogoslovlje

савршенији и човечнији, а тако исто и уређење друштва, вас* новано на савршенијем моралу, je несравњено боље од рани јег. Ова се појава објашњава опет једном непобитном чињеницом, да je философе времена од после Хр. у многим питаньима просветило божанско морално-социјално учење Христа Спаситеља, што ће се из доцчијег излагања такофе јасније видити. Ми ћемо навести на овом месту следећа четир примера и ауторитативна признања с једне стране о узвишености Христових морално-социјалних принципа, а с друге опет стране и о благотворном утицају истих на философију, као и на културу и цивилизацију у опште. Та четир признања потичу од опште познатих и уважених: Русо а, Канта, Гетеа и В арбе р г а. Ево шта они кажу за хришћански морал: Уважени француски педагог Русо (ф 1778.) вели: „Ja незнам зашто се успесима философије хоће да припише лепи морал у нашим књигама, овај je морал био хришћански, пре него што je био филосовски“ 1 ). „Хумане елементе Хришћанства и идеалну узвишеност Христова лика сматра Русо као трајно“, каже философ X. X е в д и н г 2 ). Слично признање за хришћански морал изрекао je и немачки философ Е. Ка н т (ф 1804.) у свои писму философу Jaкобију (t 1819) речима: „Мора се допустити, да еванђеље није пре тога проповедало опште моралне законе у својој потпуној чистоти, не би их разум досада у такој савршености разумео“ 3 ). Па онда, немачки писац и философ Гете (ф 1832.) са пуно одушевљења хвали хришћанску културу речима; „Може духовна култура непрестано напредовати, могу се природне науке све више ширити по опширности и дубини, a човечији се дух може колико хоће богатити (знањем); испред узвишености и моралне културе Хришћанства, како иста светли и сјаји у еванђељима, неће никад изаћи“ 4 ). У прилог горње тврдње цитираћемо и четврто мишљење, мишљење Р. Warberg-a, које гласи: „Морала би се написати

1 ) Oeuvres J. J. Rousseau-Lettres de la Montagne, Paris 1822., Tome X., Lettre lit. p. 249.

3 ) Rousseau und seine Philosophe, Harald Höfiding, Stuttgart 1923. стр. 128.

3 ) Immanuel Kant, Vermischte Schriften und Briefwechsel, herausgegeben und erläutert von 1. H. v. Kirchmann, Bd. Vili., Leipzig 1873. crp. 488.

4 ) Gespräche mit Goethe in den letzten Jahren seines Lebens, von J. P. Eckermann,· neu herausgegeben von Dr. H. H. Houben, Leipzig 1925. стр. 614.

142

Богословље