Bogoslovlje

са сузама 2 Кор, 2,3 и д. Говорећи о посланици Римљанима, писац тврди да су почеци римске цркве за нас у историјској хами. Али апостол Петар никако није био оснивач ове цркве и није био у Риму пре посланице Римљанима, За посланицу Филипљанима држи Feine да je написана не у Риму него за време боравка и рада апостола Павла у Ефесу 54—57. год. Посланице Колошанима, Ефесдима и Филимону написане су из кесаријског сужањства 59. или 60. год. Посланица Ефесцима није написана Ефесцима, томе се противи 3, 2 и д. 1,15, него je она циркуларна посланица. упућена фригијским или малоазијским црквама. За пастирске посланице каже Feine на страни 180-тој: „Die Past sind, aufs ganze gesehen, als Plsbriefe zu betrachten. Sie zeigen aber bereits Spuren einer wie es scheint über die mutmassliche Lebensdauer des Apostels hinausliegenden Zeit“. Данашњи свој облик добиле су пастирске посланице у времену од 75 —100. г. Посланица Јеврејима није из пера апостола Павла. Она je дело једног, грчки и реторсии образованог, непознатог хришћанина. Али није, као што би хтели неки, богословска расправа, проповед или написан говор, него посланица, упућена извесном кругу људи. Адресата су по свој прилици римски хришћани. Написана je посланица између 80. и 90. год. Од саборних посланица признаје Feine прву за спис Јакова, брата Господњег. Прву посланицу Петрову није написао апостол Петар, него, по његовој заповести и упутству, Силван. Посланица je, по 5, 13, написана у Вавилону, али Feine je мишљета, да под Вавилоном треба разумети Рим, који се символички назива Вавилпн. За Рим говори и стара црквена традидија, по којој je апостол Петар пред своју смрт био у Риму и онде мученички погинуо. Како je Петар погинуо 64. под Нероном, то je посланица написана пред 64, годину. Другу посланицу Петрову, није могао написати апостол Петар. Она je написана тек у 2. веку. Посланицу Јудину написао je Јуда, брат Господњи, у времену 70. и 80. год. Три посланице Јованове и Апокалипсис признаје Feine за дело апостола Јована. Из другога и трећега дела Увода Feine-ова не би имали ништа нарочито да истакнемо.

Д. Сшефановић.

Ethik des Вuddi s ш u s, D. Dr. В. J. Aufhauser, Universitätsprofessor, Düsseldorf 1929. стр. 51 малог формата и у издању; Religiöse Quellenschriften, Bonn, Heft 57·

169

Оцене и прикази

Богословље 6