Bogoslovlje
за култног законодавца. У самоме законику Ману-овом Ману je, преко Вираџе, caAia манифестадија апсолутнога бића Браме, по коме je браманизам и своје име добио. Ману je и онај човек праотац, који je преживео потоп, коме je бог (Вишну, као манифестација Апсолутнога Браме) предао Веду као свету књигу на чуваше, и који je потомству оставио свој законик као божански коментар Веде. У времену пре појаве овога зборника закона већ су брамани били наградили своје ново учење о метемпсихози учење о селењу душе из тела у тело о чему у најстаријим деловима Веде ни помена није било. Појава овог учења о селењу душе и злоупотреба шегова од стране брамана нанели су Хиндусима великога зла. Лутање душе из тела у тело, поновна рођења у нижим и најнижим животињама свију врста сматрана су као казна људима за грехе њихове било у овој или у каквој прошлој егзистенцији. Сама помисао Хиндуса на врло лаку могућност безбројних будућих оваплоћења душе у облику најгаднијих чулних егзистенција изазивала je страх и трепет код сваког дубоко верујућег Хиндуса, и један такав није себи могао вами слити ни гори ни страшнији пакао, него у овом виду. Брамани су ово веровање у току векова разрадили до највеће мере, и строгим прописима и казнама наметнули и себи, а нарочито маси, једно тешко бреме, које им није могао потпуно скину ти чак ни каснији будизам својом негацијом браманског верског, обредног и социјалног система. За најмање погрешке, особито нижих каста према вишим, анатемисан je човек Мануовим закоником на хиљаде, милионе и милијарде поновних, будућих рођења и егзистенција у облику најнижих и најгаднијих животиња. Што je, пак, најтеже било, овај закон je изрицао льудима-преступницима страшне и гадне казне још за живота. А што je, пак, још чудније било, људи су се мање плашили свих казни за овога живота, него казне будућих безбројних нових и очајних егзистенција. 1 )
б Мануов законик прописује најтеже казне за ове грехе: за убиство брамана, за крађу злата браману, за завођење жене браманове или за друговање с таквим, за пијење алкохолног пића т. зв.„сура“, за убиство краве <jep je она света животиња), за прекршење завета, за дозволу млађем брату да се пре старијег ожени, и т. д. „Када je неко крив за такве грехе, мање се такав боји световног (земаљског) судије, чијем се суду, шта више, и драговољно потчишава, него што се боји одмазде после смрти, где га због
95
Месијанска идеја код културних народа пре Христа