Bogoslovlje

мају и Абталијона, чије je усмено предавање и сам савесно предавао. Борио се са великим сиромаштвом, али je ревно похађао предавања ] и временем je постао један од највећих ауторитета. Веома благ, знао je свакога да задовољи, и спомиње се да ce није никада разљутио. Када су ce двојида опкладила да ли ће разљутити Хилела или не, један од њих оде до Хилела да га разљути, и досађује му са врло ситним питањима, на која му je Хилел стршьиво одговарао и ако се купао и био запослен. И тек што би му одговорио, враћао би се овај са другим, још незнатнијим питањем, али ипак није могао истерати Хилела из такта, него га join Хилел моли да и даље пита (Sabbat 30 b. 31а). Када je један поганин хтео да наједаред научи сав закон (пре тога je био код Шамаја и овај га je био отерао), Хилел му рекне: „што не желиш себи не чини другоме“ то je сав закон а остало je све тумачење тога истога (Sabbat 31 а). У својој благости имао je разумевања за све и за свакога („никога не осуђуј док се не ставиш у његов положа)“) (Abot 2, 31), и у својој љубави према свима (љуби мир и тражи мир, љуби људе и приводи их закону“ (Тори), (Abot 1, 12), увек je настојао да евентуално ублажи оштрину закона и да свакоме олакша у његовом вршењу. Због тога je назван другим Јездром (Sukka 20 a. Sotta 48 b.) и пророком (Sotta 48 b.), jep ce његов рад сматра прекретницом у изучавашу закона (Sukka 10 а). Он je, найме, усмено учење које je примио од својих учитеља Шамаје и Абталиона обогатио са предањем које je он донео из Вавилона, а уз то je створио и седам правила (middot) по којима ће се проучавати закон и тумачити. „Тиме je донекле спремао измирење фарисејства и садукејства, jep je поставио правила којима није нико могао одрећи важности. Хилел je найме c једне стране потврдио садукејски принцип, да свака одредба важи само тада, ако je заснована на Св. Пнсму, али je с друге стране узимао да та заснованост не пачнва само у мртвим словима, него у општим претпоставкама које пружа свети текст. Са седам правила излагања (Seba’ Middot) може ce извести усмени закон из св. Писма, и тиме и тај усмени добија важност као и писани. Кроз тих седам правила и усмено

' Приповетка како га je затрпао снег на крову Хилелове академије, кад није имао доста новца да плати улазнину (Јоша 35 b.).

188

Богословље