Bogoslovlje

несме нико. Тога дана седео je Хилел пред Шамајем сагнут као какав ученик; и тежак je то био дан за Израиль, као дан у који je начињено теле (Sabbat 17 а.). Хтело се, дакле, макар и силом натурити мишљење Шамајево. Изгледа да je Хилел преживео Шамаја, што се даде закључити из једне епизоде из живота Хилеловог и ученика Шамајевих. Радило се о питању да ли се на празник могу полагати руке на жртвену животињу, jep je Хилел привео на празник животињу за жртву и положио руке на њу. Због тога су га напали ученици Шамајеви, особито кад им je Хилел био слагао да то није била свеспаљна жртва него жртва мирна (благодарности), и они створе закључак, да се не смију руке полагати. Али сутрадан, када je било предворје храма освануло сасвим пусто, без иједне жртве (услед забране полагања руку), Шамајити су морали посрамљени признати, да важи Хилелово мишљење (Besä 20,, jepyc. Hagiga 11, 5.). 0 Шамају нема, том приликом ни спомена, значи да je већ умро 1 . Шамај и Хилел завршавају „парове“. Започиње нова ера у проучавању закона и преданьа, jep je сваки од њих имао масу присталица-ученика. Једни се називају „Bet Sammai“ (кућа Шамајева) a други „bet Hillel“ (кућа Хилелова). Живели су у стадном трвењу и препиркама, све до разорења храма. Спомиње се око 221 халаха око којих су се препирали. У већини случајеве Шамајити су отежавали вршење прописа док су Хилелити настојали да их олакшају. Само je y 55 случајева било обратно (Frorner 113, Weiss, Dor, dor vedorsav I. 179-81). Те су борбе често доводиле и до физичког разрачунавања, чак се спомиње и крвава туча која je једном настала (Jepyc. Sabbat 1. 4.). Касније генерације сматрале су ту борбу националном несрећом. „Пре није било борба у Израиљу... али од како ce умножите ученици Шамајеви и Хилелови, који нису били довольно научили, преузеле су борбе маха, и из Торе настадоше две Торе“ (Sanhedrin 88 b.). Но то није сметало да се између себе жене (Jevamot 14. b.). Учители у академијама почињу се сада називати Tannaim (од глагола tana = учити, предавати предање), дакле учители,, предавачи предала. Свакоме од њих припадала je титула Rabbi (мој господару, мој учителу). (Свршиће ce)

‘ J. Frorner, Der Organismus des Judentums, 112.

190

Богословље