Bogoslovlje

гледају y учитељу идеал; гледају човека, који треба да je пун вредности. Из овога опет следује, да се учитељу мора дати слобода у. раду. Учитељ треба да подешава свој рад према својој индизидуалности. Та жеља, за што већом слободом у раду, проистиче из чињенице, да у свету нема потпуно једнаких људи. Она тражи слободу за учитеља, али у исто време наглашава и потребу за његово боље образовање. Учитељ није никакав апстрактан појам, већ човек. И, да би он могао служити својим ученицима као пример како у моралном тако и у интелекгуалном погледу, потребно му je темељно образовање. Он се мора снабдети више педагошким него научним образованием, и то своје образование не мора добијати на универзитету. Учитељ основне школе има посла с малом децом, коју мора узимати с реда сву, без одабирања. Његов рад услед тога и захтева друкчији поступай него рад учитеља на универзитету. Да би се опет могао оспособити за такав рад, он мора имати добру основу за свој позив. Из тежње ка слободи учитеља произашао je трећи покрет, чија je главна карактеристика „личност детета“. Васпитач и васпитаник чине оба пола у васпитном раду, стога није ни чудо, што je са педагогиком личности затражена и „педагогика детета“. Овај покрет поставља као основу у васпигању дете и његово спремање за члана друштвене заједнице. Он тражи пре свега упознавање детета. Све до појаве тога покрета дете се схватало као мали човек са истим, само према своме узрасту сразмерно умањеним, особинама. И то je донекле било оправдано, али само у погледу тела а не и у погледу душе, jep овде постоје велике разлике. Услед тога се и јавила тежња за бољим упознавањем детета, за оснивањем „дечје психологије“. Први, који себавио испитивањем деце, био je В. Прајер. Његова главна мисао била je, да се дете може упознати кроз игру. После Прајера испитивањем детета бавили су се Е. Мојман, В. Штерн са госпођом, ИХ Билер и др. Е. Мојман je испитивао дечје радове, а В. Штерн са госпођом рано детињство. Сви ови радови, са раније поменутим покретима, учинили су, да се у Немачкој од 1908 године, почело спроводити преуређење школе на бази што бољег познавања детета. На реформу немачке школе у овом правду од јакОг утицзја било je и дело Елен Kej-e „век детета“, које се јавило у Шведској на освитку новога (20) столећа, Дете je постало средиште педагошког испитивања. ЕЬему и његовој околини почела се сбраћати већа пажња него икад раније.

231

Савремена основна школа