Bogoslovlje

в) АРХИМАНДРИТ ИЛИ ЕГЗАРХ. 1

Архимандрит или егзарх je сталан контролни орган над манастирима и њиховим поретком те над животом монаха, који се налазе у његовој јуридикционој области. Овај надзор, бар у области дисциплине, није искључиво негативке природе, него укључује и право ингеренције у унутарњи манастирски живот и право чињења потребних корективних расположен^ 2 . Дисциплинарно-казнена власт егзарха има, како се то може заключите из контакста Јустинијанове nov. 100 с. 4, конкурирајући или деволуторни характер. Егзарх може ову функцију вршити директно или индиректно путем својих потчињених органа т. зв. άποκριΡιάριοι, који на основу егзархове делегације имају задатак, да како непосредном визитацијом манастира тако и прикупљањем информација од света, који станује у околини манастира, створе себи потпуну и тачну слику о стању и приликама у појединим манастирима, те да, ако установе какву некоректност (πονηρόν), одмах на лицу места предузму одговарајуће дисциплинарне мере. 3

с) EPISCOPUS ORDINARIVS (επίσκοπος του τόπου).

У смислу одредбе can, Chalc. 4, који претставља темељну правку основу за однос манастира и монаха према надлежном епископу, припада епископу у пуном обиму јурисдикција над подручним монасима и манастирима. Из овог генералног правног положаја деривира се дисциплинарно-казнена јурисдикција епископа, под коју потпадају сви деликта црквеноправне, дисциплинарне и световно-правне кривизне природе монаха почињених у њиховим изванманастирским односима, а код настојатеља и преступи почињени против унутарње манастирске дисциплине. Преступи споменутих врста таксативно су наведени у овим канонима халкидонског сэбора; 3 (забрана бављења световним пословима), 4 (преступи против епископске јурис-

1 Ср. мој чланак „Правки положа] и организација грчких манастира“, публикован у овом часопису i. 11l (1928).

2 Nov. 100 с. 4. 3 'О δέ τών μοναστηρίων έπαρχος (εΐ γε έ’ιη κατά τόν τόπον, ώαπβρ έπί ταύτης έστί τής εύδαίμονος πόλεως), ταύτα καί οτελλέτω τούς καλούμενους άποκρισιαρίους τούς αύτού κατά τά μοναοτήρια, καί πυνάανέσάω καί έκ τών γειτόνων, μήπου τι πονηρόν έπί τίνος τών μοναστηρίων τών 'έγγύάεν γίνεται, καί ταϋτα άπαντα σωφρονΚ,έτω καί τής προσηκούσης άξιούτω προνοίας.

275

Прилози правној историји манастира у грчким областима