Bogoslovlje

похвално мишљење, називајући његова дела „έργα τελειότητα“. 1 И заиста, дела св. Нила се одликују чистотом и елеганцијом језика, правилним и жизим слогом и јасноћом мисли. Она су прожета и пламеном вером у Бога и преданошћу св. цркви. По форми излагања пак дела св. Нила деле се на трактате, приповетке, гноме или изреке и писмя. Што се тиче садржине, иако налазимо код св. Нила екзегетска и догматска места, ипак je карактер његових дела првенствено морално-аскетски: предмет сталног размишљањаи поучавања код Нила јесге духовни живот уопште, а посебице монаштво, које се јавља као најбољи пут за реализацију хришћанских идеала. При прегледу књижевног рада св. Нила, ради веће лакоће и прегледности, ми ћемо, по примеру Fessler’a, Degenhart’a, Bardenhewer’a и др., поделити његова дела на следеће трупе:

1. Списи о хришћанским врлинама и пороцима. 2. Списи о монашком животу. 3. Писма. 4. Гноме или изреке, и б. Изгубљени и неаутентнчни списи, Прелазимо на преглед дела из прве трупе.

1. СПИСИ О ХРИШЋАНСКИМ ВРЛИНАМА И ПОРОЦИМА

i. Του όσιου яатрос ήμά-ν Νείλου яро; ΆγάχΗον μονάΐ,οντα. (Ad Agathium monachum Peristeria seu tractatus de virtutibus excolendis et vitiis fugiendis) 2 У уводу Нил сам прича о узроку, који га je побудио да приступи овом раду. Наиме, једном кад je замишљен шетао изван града, уживајућн „у лепоти шумарка, песми тнца и тихом дувању чистог ветрића“, њему се приближио неки монах по имену Агатије и испричао му за једну благочестиву жену, Перистерију, 8 чији je живот био прави узор хришћанске врлине.

1 Види Photius, Bibliotheca CCI, Migne gr. s. t. 103, col. 672 c.

3 Migne gr. s. t. 79, col. 811—968,

3 Hyacinthus Libellus (види Migne gr. s. t. 79. col. 1323 A), K. Heussi (види његов рад „Untersuchungen“ стр. 161), О. Bardenhewer (види Qesch. altkir. Lit. IV, 177) сматрају да je Перистернја, о којој се овде прича, идентична са Перистеријом, која се спомиње y актима Халкндонског сабора (види Mansi Col. Sacr. Condi, VI, col. 1013). F. Degenhart пак мисли, да нема јаког основа за идентификацију ове две Перистерије, јер су црте, које су

290

Богословље