Bogoslovlje

У молитви треба да се иште од Бога „оно што je добро и корисно за наше душе,“ а не да се йену ни нешто нама допадљиво: 1 треба се молити за очишћење од страсти и избавленье од сваког искушења. 2 Подражавајући анђелима, треба се молити не о себи, него о другима. 3 Затим Нил доста подробно говори и о борби са демонима, коју треба да издржи сваки који се моли. „Демони завиде ономе, који се моли, и труде се свима срествима да онемогуће човеку испуњење његове добре налгере, обмањујући га и делујући на његово памћење. 4 Опомињући онога, који се моли, да се чува сваке врсте превара, Нил упозорује читаоца, између осталог, и на то да се достојанство молитве састоји не у количини, него у каквоћи и соомиње јеванђелски савет: „кад се молите не говорите много“ (Мат. 6,7). 5 У после дњим главама Нил говори о молитви као о „најбожанственијој од сбију врлина“. 6 Она доноси радост, која je узвишеннја од свију радости. 7 Питање о аутентичности овог списа отпада, јер сам Нил у своме спису »περί διαφορών πονηρών λογισμών« 8 говори О своме делу „о молитви;“ Осим тога ми имамо врло старо сведочанство у „Apophlhegmata Patrum“, где су из овога списа наведени 8 цитата под именом Нила 9 . Исто тако и Фотије у својој

i ibid. col. 1173 ВС.

2 ibid. col. 1176 A.

8 ibid. col. 1176 В.

1 ibid. cap. XLVI col. 1176 D упореди cap. XLVII, XLIX, L, LXVII, LXVIII. LXXII, LXXIII и др.

5 ibid. cap. CLI, col. 1200 B.

6 ibid. cap. CL, col. 1200 A.

7 ibid. cap. CLIII, col. 1200 C.

8 Види Migne, gr. s. t. 79 „de malignis cogitationibus“ cap. XXIII, col. 1228 AB. Овде сам Нил напомиње да je у свом делу „о молитви“ он већ говорио о узроку зашто мисао о' чулним стварима скрнави знање: τις 5è ή αιτία τού τά νοήματα των αισθητών αραγμάτων, Χρονίήοντα διαιμθείρβιν τήν γνώσιν είρηται έν τοίς πτρί προσευχής κεφαλαίοις.

9 Упореди Apophlhegmata Patrum (Migne, gr. s. t. 65, coi. 306 ABC 1,2, 3,4, 5,6, 7 и 8) и Nilus Sinaila (Migne, gr. s. t. 79, »sepi *ροσεοχης. cap. XIII, XIV, XVI, XVII, XIX. XX, LXXXIX, CXXI coi. 1165-1169). Спис .Apophlhegmata Patrum" ce односи на другу половину 5 в. (460 -503 г. г.) види W. Bousset: „Apophlhegmata“ Tübingen 1923 г. стр. 68.

296

Богословље