Bogoslovlje

две области, чије градиво чини јединство. Оне су нераздвојне и недељиве, јер свака њнхова деоба противила би се њиховој битности, њиховој право] суштини. Ту нису у питању две области градива, које се можда додирују, већ две области чије се градиво поклапа. Оне, према своме садржају, чине један круг. Разлика између њих je само та, што познавање завичаја чини основу a познавање културе циљ наставнога рада. Претставници нове школе, услед тога, и узимају завичајну наставу као подлогу, са -којом школска делатност мора почети; а културну као циљ који би требало реализовати у току школовања. Прожимање завичајне наставе културном, или што je све једно васпитним циљем, главно je у васпитању. Само тај циљ не треба схватити као љубав према завичају, већ као духовно уздизање помоћу стечених појмова. Љубав према завичају не може се учити, ни научити. Она зависи пре свега од доживљаја, од спољашњих лепота и дражи. Али, међу дедом има и такве, која нису довољно осетљива. И, ако се жели, да и таква деда буду васпитана у љубави према завичају, онда се то може учинити једино помоћу шетњи и нарочитих путовања. Осим тога у љубави према завичају велику улогу игра и љубав према очевој кући и најближој околини. Та прва, свесно доживљена љубав; то рајско уживање у раном детињству, и све друго што стоји с њим у вези, привезују деду за груду земље, на којој су поникла. Деда осећају везу са завичајем и љубав своју према родитељима поступно преносе на њега. Из тих унутрашньих доживљаја детета опет, из којих постаје слика завичаја, доцније се поступно развија и слика света. Из досад реченога г. Шмит изводи ово: а) Полазна тачка за целокупно образование треба да буде завичајна настава, и то настава најближег завичаја, очеве куће; б) Завичајно наставно градиво треба преживљавати и самостално прерађивати, и в) Циљ васпитања треба да произиђе из онога, што je у самом детету, и да се испуни садржајем. Етички речено, циљ треба да се испуни културном садржином или моралним појмовима. Између ових датости; Завичај као основа и култура као циљ, постоји дугачак пут. У немачким основним школама та] се пут прелази за осам година. Он je непознат и добро je, што учитель прати деду за све то време, и што им, даваньем потребних обавештења и упустава, олакшава рад на оспособљавању за културни живот.

313

Савремена основна школа