Bogoslovlje

1) Покојни професор Петзр Протић, наш познати и признати богословски писац, специјално за богословске дисциплине из систематске трупе, камо спада и Морално Богословље или Хришћанска Етика, изразио ce врло неповољно о рукопису г. Чеде Марјановића. Рукопис je носио наслов: Основи Хришћанске Етике. Шта више, пошто je мишљење покојног П. Протића о реченом рукопису, изражено у једном званичном реферату Архијеском Сабору предратне Србије, било врло неповољно, то je исти Сабор одбио молбу г. Чеде Марјановића, да му ce награди рукопис: Основи Хришћанске Етике (в иди опширније: Весник Српске Цркве, 1908. стр. 210 —228.). 2) Архијерејски Сабор у предратној Краљевини Србији одлучио je на седници, која je одржана 29 маја 1908. (С.Бр. 186.), а на основу чл. 19. тачке 1, и 2., у вези са чл. 13. и 27. закона о црквеним властима, „да г. Д-р Чеда Марјановић не може више бити вероучитељ-наставник хришћанске науке, и да његова дела не могу бити уџбеници. Извести™ о овоме г. Министра Просвете и црквених послова и умолити га, да се одлука што пре изврши.“ Ово je решенье Архијерејског Сабора уследило због неправое л авног ученьа г. Марјановића у делу: Катихетичке поуке у основима вере и мора ла, Београд 1908, На основу цитираног решења Архијерејског Сабора г. Марјановићу je стварно и било забрањено предавање науке о вери од оног времена па све до његовог пензионисања пре неколико година. 3) Уредник Гласника православие цркве у Краљевини Србији, онда протосинфел доцније архимандрит Платон, сада професор Београдске Реалке у пензији, исто се тако рђаво изражава о Катихетичким поукама г. Чеде Марјановића (сравни: Гласник православие цркве у Краљевини Србији, 1908., бр. 7. и 8. стр. 85.-87.; бр. 11. стр. 133. —134.). 4) Питање о народном просвећивању, од Д-р Чеде Марјановића, Београд, 1908. Ову je књигу приказао са многим замеркама свештеник Љуб. Калушевић (в иди: Весник Српске Цркве, 1909. стр. 318.—327.). У вези са овим приказом г. Калушевића треба сравни™ и у почетку овог одговора цитирану књигу г. Марјановића (Питање о религиозно-моралном образовању у нашим средњим школама, Београд 1931. стр. 73. и 74.), да се види, како г. Марјановић стереотипно понавља и у 1931. год. тенденциозно и увредљиво мишљење о нашем свештенству и монасима, које je он јавно изрекао још 1908. г.

327

Оцене и прикази