Bogoslovlje

У доказу (другом), који следује овом ставу, Спиноза вели да с нужношћу постоји оно што нема никаквог узрока ни разлога који би га спречио да постоји. А то важи за Бога. Нема дакле ни у Богу ни изван Бога никаквог узрока или разлога који Божју егзистенцију уништава и зато Бог нужно постоји. Апсолутно бескрајно биће или Бог мора имати у себи (управо од себе, из себе, a sе) апсолутно бескрајну способност да постоји и зато мора апсолутно посто]ати. ]ер што више реалности припада природи једне ствари, утолико она има више снаге да постоји. Бог, одн. супстанција не може бити произведена од нечега другога. Бог je сам свој узрок. тј. нешто чија се природа не може схватити друкчије до само као егзистентна. Ми не можемо имати о егзистенцији ниједне ствари више извесности него о егзистенцији апсолутно бескрајног или савршеног бића, тј. Бога. Jep пошто његова суштина искључује свако несавршенство, а у себи укључује апсолутно савршенство (eius essentia omnem imperectionem secludit, absolutamque perfectionem involvit), она самим тим уништава сваки разлог да се сумња у њену егзистенцију и даје о истој највишу извесност (summamque de eadem certitudinem dat).

II Изван Бога нити може бити супстанције нити се она може схватити. Из тога следује да су просторна ствар и ствар која мисли (res cogitans) или атрибути Божји или афекције Божјих атрибута. И обратно: Бог je у исто време и матерка и дух. Афекцијама (променама, „надражајима“) божанских атрибута називају се модуси (modi), т.ј. поједине појаве, материалне и духовне. Све што постоји, постоји у Богу и ништа изван Бога не може постојати ни бити схваћено (nihil sine Deo esse neque concipi potest). Зато у колико ми више сазнајемо поједине •ствари, у толико више сазнајемо Бога. 1 Има људи који Бога замишљају, вели Спиноза, као човека, који се састоји из тела и духа, и подложног страстима. И Спиноза наглашује на основу онога што je дотле рекао о Богу колико су они удаљени од правог сазнања Бога (a vera

1 Eth. V, prop. 24.

33

Религија Спинозина

Богословље