Bogoslovlje

да би на земљи изнурио себе старањем о земаљском и измишљао хиљаде начина за задобијање времене и неразумие користи“ (ttp яр οσκαίρω καί άνοήτψ κέρδει). 1 „Претерана (υπέρ τήν χρείαν) брига о телесном“, каже он на другом месту, „стварно je заблуда... jep je крај (таквих) дела бесплодност и сав труд није нимало користан за будући живот. Потребно je да свэки, који ради, има користи од свог сопственог труда, да има сталну и непрекидну насладу на небу“. 3 У делима св. Нила сусрећемо засебна места, која како изгледа говоре о неопходности потпунога презрења према свему ономе, што je везано са животом на земљи. Али из других места je јасно, да ово презрење и пренебрегавање треба схватити у смислу религиозно-моралнога уздизања и власти духовне личности хришћанина над чулним, материјалним. Другим речима треба их схватити у смислу слободнога, господарског владања над чулним животом. Навешћемо неколико цитата, који илуструју Нилов поглед на материјална добра. Тако, убеђујући монахе да чувају завет сиромаштва, он пише: „Због чета лги ону ствар, коју су нас учили да пребрегавамо, (καταφρονεΐν) сматрамо великом, и привезани смо новцу и имању и, на тај начин, поделили ум (τον νουν) на многе и бескорисне бриге? Ове бриге одвраћају нас од марљивога старања о најнеопходнијем, и одвлаче у дубоку пропаст оне, који се поводе за животним сјајем и насладом“. 3 У другом писму Нил каже: „Речено je: где je твоје благо, тамо ће бити и срце твоје“ (Мат. 6,21). Jep какви су послови и чему су они управљени, такав je, несумньиво, и начин мисли, такве су успомене, а тога правда држи се и ум. Зато треба обрати™ нарочиту пажн>у на небеско богатство, које се не може украсти“. 4 „Ништа нас не чини толико расположним", пише Нил у писму пресвитеру Евриклу, „као учење истините философије, да треба презирати (υπεροράν) све видљиво и тежити вечним добрима (αιώνια αγαθά) и ништа људско не признавати поузданим (βέβαιον): ни здравље, ни телесну снагу, ни чулно задовољство, ни богатства, ни имања ни почасти, ни насладе, нити ишта

1 Epist. lib. 11, LV col. 224 С; упоредн „de шоп. exercitat“ cap. LXViI col. 801 A.

2 .de volunt, paupertate“ cap. XXXVII col. 1013 В.

3 Види .de monastica exercitatione" cap. XI col. 732 A.

4 Epist. lib. I CXXXIV col. 140 B.

Богословље