Bogoslovlje

ховних елемената и веза са хришћанством, онда он, сигурно, не би оспоравао вредност научног богатства. Но световна мудреет, коју je Нил осудио, била ]е незнабожачка мудростОд ње je долазио на побожног хришћанина осећање непријатељства и лажи, које су ишчезавале пред свеглошћу богооткривене истине. Силу и топлоту Божанске благодати, која просвећује, св. Нил je задобио својим аскетским подвизима и осећао je ову непосредно, на основу личног искуства. Он je духовно обитавао у живој и неугасивој светлости Божанске истине и зато није осећао потребу за јелинском философијом, за слабим одблесцима њене хладне светлости. (Наставиће се)

Вакеншаје Фрадтст

ЛИТУРГИЧКИ МАТЕРИЈАЛ У СТАРИМ СРПСКИМ БИОГРАФИЈАМА XIII ВЕКА.

(Наставак)

КРСНИ ЗНАК

Знаменовање часним крстом поменуто je само код Доментијана и Теодосија, и то у неким изванредним случајевима. Прво се место односи на Немању, кад je ишао против непријатеља „и знаменшемь крьстьныимь вьроуживь се ...“ (Домен. I, 18). На другом месту говор je о Сави кад се молио Христу да га упути у Св. Гору и после молитве „знамешемь iero светыимь, крьстьнымь ороужшемь, оукрТпить се,...“ (Домен i, 26). Кад je Сава био код Стреза стоји да „тЬмь толико Iеже образоуюшта крьстьно знаlмениЈе,...“ (Домен. 11, 207). Код Теодосија налазимо једно место, да je св. Сава кад je нашао Стефана већ мртва „крьста шбразомь по нагоу сие написавь“ (163; ср. Домен. 11, 301). Кад су на лафу којом je путовао св. Сава напали валови, овај je на противне ветрове и валове учинио „крьста образь.. простираше роукы и сим сапрКшташе“ (184). Парамонар цркве четрдесет мученика у Софији кад je видно здрава инока Неофита „знамешемь же крьстнымь оукр"Ьпив се,...“ (Тео)}. 212).

60

Богословље