Bogoslovlje

ихь и подро уж f а си богодан’ наго пръваго вКнца сы бо не бысть причестьнь вторамоу бракоу 1 , ссбщ’ника сътвори себе неизреченнаго и чьстьнаго, и свето-аггельскаго и апостольского собразз, малаго и великаго, и наречено име емß бысть господинь Симешнь..“ Истовремено je примяла постриг и његова супруга Ана. Симеун je пошао као монах у Студеницу где je провео две године и умножио старо Христово „и въжделК вышыпи степень доуховны възыти..“ (161). На крају биографије где се укратко излаже живот св. Симеона говори се као што je речено, о два крштења па и о два калуђерска лика „и пакы прхем'шоу емоу светы аггельскы образь и тоу два-е благословеше приеть, малы образь и велики“ (173 в. даже 174 где се наводи да je поживео у анђелском образу три године). Као што се види овде се говори о два монашка образа, малом и великом,, у којима je Симеун провео после пострига. О овом питању дао je исцрпну расправу г. Павле Поповић, у својој студији „О хронологији у делима св. Саве“. Г. Поповић je, како сам каже сишао са свог терена у чнсту теологију, и употребивши богату литургичку литературу, успео je да у потпуности расветли пптање Симеунова монаштва, и утврди да je Симеун примио велику схилу. 2 Ову тврдњу потврђују речи у Доментијановом Симеуну „повКждь намь, отьче светыи, како на ревьность аньгельскоу вьсь приложи се?“ (33). Стефан о постригу Немањину износи како je наредио епископу Калинику „пристоупи и скончай прошените моге. и пршеть шть роукы iero ангельскыи и апостольскыи образь... и нарече се чрьньчьскымь именемь сумеошь“ и пошао у Студеницу и тамо „оудвараге се сь чьстными чрьньци вь прави.тЬ и заповКдн светынхь и богоносныхь а-тьдвь..“ (12). Код Доментијана имамо поменут и акт пострига, найме после Симеунове поуке, рекао je епископу Калинику „ ... пристоупи и ськоньчан Господемь повелКноге тебК и λιηογο желагемоге. Светитель же вьспК божьствьноую пКснь, и пристоупи сь ножици Господьнге повелКниш йспльнгаге“ (1, 43; 11, 152—3).

1 С какви.м циљем овде Сава наглашава да Симеун ннје био другобрачник не можемо pehn. Да ли да истакне већу ираведност и чистоту свога оца; или пак нетто у вези са ступањем у монаштво?

2 Глас српске краљ. академије. CXII. стр. 55 и даље; ср, Др. Л. МирковиВ, Православна литургика 111. стр. 161.

Богословље