Bogoslovlje

на саслушању у Москви 1 јуна 1622, да га je пре десет година посветио за епископа патријарх пећски Пајсије. Он je том приликом показао своју синђелију, која je датираоа под 16 децембра 1611. „Да су преписиоци њени били тачни, види се по томе, што je Антоније на саслушању рекао у јуну 1622, да je посвећен пре дванаест година. Не знамо како би се то само довело у сагласност са досадањим тврђењем, да je Пајсије, као митрополит новобрдски тек после смрти Јованове (f 13 октобра 1614) саборно изабран у Грачаници за патријарха“. 1 Препнс ове синђелије издао je г. Димитријевић (Споменик С, К. А. XXXVIII, II р. с. 59). Ова je синђелија важна и по томе, што даје важне податке о терироријалним границама пећске патријаршије у доба Пајсијево. С обзиром на факт, да и сам Димитријевић узима, као годину смрти патријарха Јована 1614 и вели да je умро свакојако насилном смрћу 2 ми смо ово горе поменули, као врло интересантан и нејасан детаљ, који помиње Пајсија, као патријарха онда, када je можда, био епископ, али не и митрополит новобрдски. Сви наши историчари узимају 1614 годину, за годину смрти патријарха Јована. Мало пре цитирано мишљење, да je патријарх Јован 1613 одведен у Цариград јесте најновије мишљење г. Димитријевића. Исте године изабран je саборно у манастиру Грачаници за патријарха пећског тадањи митрополит новобрдски Пајсије Јањевац. Записи, који говоре о његовом избору за патријарха слажу се у години његова избора. Узимају годину смрти патрнјарха Јована. 3 Један нам запас даје и месец и дан његова избора: Ва лТто 7123 поставихшм патр(и)арха Ксрь Паесеа м(есец)а ш(ктоб)ра 4 дьнъ.“ 4 Ил. Руварац наводи из Бранковићева Летописа овај податак о Пајсијевом избору : „Tunc ergo collecti seniores magno numero in concilium quippe omnes metropolitae et episcopi et clerus et magnates seu vlasteli et personae nobiles beneque natae non paucae colligentes se in metropoli Grachaniensi eligerunt novobrdensem metropolitani eumque fecerunt archiepiscopum seniorom.“ 5

' Ст. Димитријевић, Одношаји, с. 227—228.

2 Ст. Димитријевић, Споменипа, с. 21.

3 Сравни Љ. Стојановић, Записи, IV, с. 108, бр. 6553; VI, с. 108 бр. 10110 и 10111.

4 ibid VI. с. 108 бр. 10110.

5 Код Ил. Руварца, цит. дело с. 20; исп. Љ. Стојановић, Стари Српски родословн и летописи с. 304.

128

Богословље