Bogoslovlje

Књигу je, као што je обично радио, повезао тек 1630 године и послао je натраг у манастир. Запис je написан 13 децембра, ваљда, 1630 године. Завршава га карактеристичном напоменом: многоу нßждß имах w цар’ствуюших единомоу Богß ведомо“, али не каже у чему се састојала та мука. Пајсије je био у Срему и 7 октобра 1632 године. 1 Том приликом посетио je манастир Шишатовац заједно са митрополитом београдскосремским Авесалоном. Пут je, по сведочанству овога записа, имао карактер ходочашћа, да се поклоне моштима св. Стевана Штиљановића. Један други запис говори детаљније о овој посети. Посета je била у октобру 1632, којом приликом Пајсије „ —“ кондакъ манастирски и књигу звятаго Стефана ишесе собомъ да препише у цароставникъ пекски. г Темишвар je Пајсије посетио 1629 године. 3 Запис не даје детаљнијих података ни о времену, ни о мисији његова путовања По једном другом запису Пајсије je исте године био у Ждрелу на Млади; 4 сигурно у манастиру Горњаку. 5 Пајсије се потписао на једној књизи манастира Горњака 29 децембра 1629 године. На основу овога може се закључити, да je Пајсијева посета манастиру Горњаку била после његове посете Темишвару. 30 августа 1631 Пајсије je био у манастиру Воисиловици. Узео je „трl'и>дъ покаан“ (?), ваљда, триод посни. 6 У једноме другом запису стоји, да je Пајсије узео типик, и вели се, „сш типикъ.... Сеписахлф!) своею рукою азъ смТрТни Па^сеи.“ 7 25 августа 1635 године Пајсије je у пратњи црквењака Спиридона, архиђакона Михаила, келарија Никона, попа Василија и још четворице факона посетио Дечане. „И тогда, вели митрополит скопски Михаиле, еврши киротошю съ четири д!акона и два свещеника.“ 8 Године 1639 Пајсије je био у манастиру Морачи и лично присуствовао подели имања и уписивању граница. О томе

1 Ibid., 11l с. 59, бр. 4986.

2 ibid. бр. 4988.

3 Ibid. 1, с. 317, бр. 1208.

4 Ibid. I, с. 316, бр. 1199.

5 Ст. Стојановић, Енциклопедија, књ. ! с. 755.

6 Љ. Стојановић, Записи, I, c. 320, 6p. 1224.

7 Ibid. 111, c. 168, 6p. 5656.

8 ibid. I. с. 330, бр, 1276.

133

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски