Bogoslovlje

ca Пајсијем био у Пећи три године као параклисарх, пет година као „полатар", три године као клисар, и који за себе вели, да je Пајсију верно служио једанаест година (вЪр.но бо емß послужиъ ai' години). 1 Пајсије je умро у недељу 3 октобра 1649 (8). По једном другом запису Пајсије je умро исте године 2 октобра у Пећи у недељу. 2 Љ. Стојановић je разлику у дану између ова два записао објаснио овако; „Године 1647, 2 октобар пао je у суботу, а 1648 у понедељак. Ово у недељу има се разумети ноћу између суботе и недеље“. 3 Ово објашњење важи и за сведочанство једног другога записа, 4 који даје једну карактеристичну напомену, да je, найме, Пајсије умро у 3 часа ноћу и да „тогда бистъ млъва в земли“. Из записа се добија утисак, да je његов писац јако депремиран и ожалошћен. А. писац једног другог записа поминье резигнирано, да се престави „Господинъ Сръблемъ", jep, после гьегове смрти, „расхицено быс(ть) събране его СОнеко то .. . рекомаго проклети чифßг АхмеТ...“ 5 Вели, да су том приликом украдене неке ствари и књиге, које je „мънши въ чловецехъ“ јеромонах Лаков откупиои повратио. Ово je, укратко, приказ живота Пајсијева и онаквог његовога рада какав се да реконструисати по записима и белешкама, које говоре о њему. Његов рад, његово животно дело, било je шире, замашније и плодније, него што га записи приказују. Taj je рад био, углавном, тројак: национално-политички„ дрквено-просветни и књижевни.

11. О национално-политичком раду патријарха Пајсија, да се судити са приличном тачношћу, jep je он, као наследник патријарха Јована, националну политичку оријентацију из основа изменио. Пајсије je, по речима Јована Томића, „ударно путем потпуно супротним према своме претходнику“. 6 Зато га Леваковић карактерише, као „huomo vile et per natura timide“. 7

1 Љ. Стојановић, Записи IV, с. 158, бр. 6853, ср. ibid., бр. 6852 при дну,

s ibid., IV, с. 154, бр. 6833.

3 Љ. Стојановић, ibid., бел. 1.

1 ibid., бр. 6834.

5 ibid., IV, с. 155, бр. 6835.

6 № ТомиИ, Састанак и договор, с. 22.

7 ibid.

136

Богословље