Bogoslovlje

ствар лепше изложен/. Тамо се прима како су, после смрти „свеште многыи вьсьжегше, сь чьстныими же кандилы 1 чьстное и светое гЬло пр-Ьподобнаго штьцМ сь подобными надьгробными пТснми ... почыше...“ (59). —Да напоменемо још Симеуново поновно сахрањивање у Студеници, извршено такофе с песмама и псалмима и најпосле „светоую же и божьстьвноую слоужбоу иже о покои его штьслоуживше...“ 5 (Теод. 84; Домен. 11194-5). Смрт, сахрана Стефанова je у биографијама такофе описана, али без веће подробности. Сахрана je извршена уз присуство архиепископа, епископа и свештеника с песмама и псалмима (Теод. 165; Домен. 11, 260). Смрт и погреб св. Саве описали су оба његова биографа. По Доментијану после смрти св. Саве његови ученици (сигурно пратиоци, који су с њим обилазили св. места) „ськоутавьше светыге мошти iero, сь великою чьстию мольбьныге пТсни поюште о покои светааго, , . оуправише и кь провождению гробьномоу...“. Погреб je извршен уз суделовање патријарха Joaкима, епископа, попова, факона и игумана (ibid. И, 332—3). Теодосије као и приликом погреба Симеунова помиње да су запаљене за време опела многе свеће. Даље да je опело извршено „вь припратТ црвковнТмв“. Гроб су поврх камена покрили „царскымь багромь,.. свТштники же и златокованыа кандила над гробомь вь чьсть светаго тако просвТштати гробь его поставивь“. (302 —3). На свечан начин je извршен пренос мошти св. Саве из Трнова у Србију, како нам причају биографи. Владислав je пошао у Трново с великом пратњом и молио пара да му дозволи да пренесе мошти Савине у Србију, и посла неколико устезања, цар дозволи, и тада су пошли у манастир Четрдесет Мученика, где je Сава био погребен „и сьтворьше молитвоу кь светыимь и надь гробомь прТосвештенааго..“. Цар издаје наређење једнима да служе св. литургију, други отварају гроб, a трећи да поју за покој преосвешвенога „а ови носила и пошавы да готоветь, на нихьже положено/ быти прТосвештеномоу,. .“ и пошто су отворили гроб нашли су га „по истинТ

1 Податак да су се при погребу палиле свеће и кандила.

2 За упокојену литургију.

148

Богословље