Bogoslovlje

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

La Confession Orthodoxe dePierre Μ о g i 1 a, métropolite de Kiev (1633 164 6), approuvée par les patriarches grecs, au XVII siècle. Texte latin inedit, publié avec introduction et notes critiques par Antoine Malvy et Marcel Vili er de la Companie de fésus. Paris. 1928. p. p. CXXXI -f 223. в. 8.

Римски папин институт за проучавање истока, почев од 1923. г., штампа месечник под насловом: „Orientalia Christiana“. Сваку књигу овога органа посвећује он, по могућности, једном факту или појави у религиозном животу блиског истока старога и новога доба. Досад je штампано преко 20 томова, у којима je објављено око 70 мање више опширних расправа. 39-та књига Х-г тома Orientalia Christiana посвећена je једном догматском споменику, који заузима важно место у реду извора догматике источне православие цркве. Мислимо на кијгвско православно исповедање из XVll-r века. Најближи повод за појаву расправе, коју ћемо овде расмотрити, био je до сада неиздати латински тект СО, како ћемо даље и ми, по примеру аутора књиге, свуда означавати овај споменик (CO = Confessio Orthodoxe), који се чува у париској националној библиотеци под бр. 1265. Рукопис овог текста предао je 1671 г. француском амбасадору при отоманској порти, Нуантељу, турски тумач, грк Н. Панагиотис. Наунтељ ra je од своје стране доставио краљу Лују XIV. по чијој je заповести рукопис 1674 г. био предат краљевској библиотеци. Иако није могуће категорички тврдити заједно ca Н. Панагиотисом, да je париски латински текст СО πρωτότυπον, који je по кијевским научницима претстављен од стране митрополита Петра Могиле

165

Оцене и прикази