Bogoslovlje

књизи, „est l’ocure de Moghila“ (p. XLIII, 111, 24.). Међутим нема никаквих историјских сведочанстава да je м. Петар Могила аутор СО. Сам он нигде не говори о томе иако je било више повода за то, и то повода веома озбиљних. Он je лично предао СО кијевском сабору 1640. г., и учествовао у дискусији понеким тезама СО. Ово Могилино учешће не одаје ничим да je СО било ньегово дело (Госиге). Мало доцније, найме 1642. г.,, предали су СО Јашком сабору нарочита изасланици м. Петра Могиле. Ни овом приликом а ни у дуготрајној и свестраној дискусији о СО на овом последнем сабору нема никаквог спомена о ауторству м. Петра Могиле. Ни сарадници Петра Могиле нарочито они у кијевскојлаврској штампарији, ништа не говоре о томе да je аутор СО-а. Петар Могила, иако они у својим предговорима, поговорима и посвећењима књига, које су се штампале у кијевској печерској; штампарији, говоре о књижевним радовима м. Петра Могиле„ и то не само о онима, који су штампани за време његовог живота, него кад и кад чак и о онима, који су много касније остварени од стране других, али je м. Петар Могила мање више учествовао у њнма, н. пр. о исправљању Библије, издању житија светих, тумачењу литургије и др. (види потанко о томе у нашој књизи под насловом: „Типография Кlево-нечерской Лаври. Историческш очеркъ [1606. —1616. —1916. г.г.].“ Кlевъ. 1918. г. т. I. стр. 177,-178; 228. и 270,—272.). Истина, могуће je претпоставити, да je м. Петар Могила за време свога живота, било из скромности било из којих других нама непознатих разлога прећутао да je он аутор СО-а па je и од других тражио да о томе не говоре. После његове смрти ови разлози су отпали, али ми ни после његове смрти не налазимо ни једнога сведочанства о томе да je м. Петар Могила аутор СО-а. Интересантно je, што чак односно таквог анонимног рада, као што je био Λίθος, чији се аутор на почетно] страни његовој и под посвећењем једнога његовог примерка М. Бржозовскоие зове „покорный отецъ Евсевlй Пиминъ“, постоји у књижевности мишљење, да се под именом- „побожног пастира“ (= Евсевија Пимина) крије м. Петар Могила (види ibid. стр. 303.). Међутим за тако изванредно важан споменик за православну богословску књижевност и чак за сву православну источну цркву, као што je СО, нема никаквог сведочанства, да je његовим аутором био м. Петар Могила. Очигледно je, да je СО било ко-

168

Богословље