Bogoslovlje

истину, оно што je само једна радна хипохеза природне науке. 3 ) Како би, у осталом, природна наука и могла заступати дефинитиван матери]ализам када je и сама материја за њу проблем? Шта je материја у суштини? То не знамо, као што не знамо ни шта je сила. Данае се чак говори о идеализму и у физици. Материја није више чврста супстанца као мерљива количина. Материја je, вели један знаменити физичар (Wey!), „агенс који по својој суштини лежи с оне стране простора и времена. Последней елеменат je „динамична тачка из које избија сила као нека моћ с оног света“. Најегзактнија природна наука, физика, преживљује данас озбиљну кризу коју je изазвала теорија релативности и joui више теорија кванта. Основни закон природне науке, каузални закон, доведен je у питање у т.зв. микрофивици, физици атомских процеса. Кванта („атоми енергије“) представљају дефинитивну објективну границу строге каузалности. Т.зв. индетерминиста, који споре строгу каузалност у природи, данас су међу физичарима чак у већини, како констатује велики физичар Planck. Предсказивање, засновано на каузалности, у природној науци je могућно, али никад с апсолутном, математички тачном извесношћу. Увек остаје и остајаће нека неизвесност, т.ј. извесно неслагање између теорије (математичког прорачуна) и стварности, ма колико се средства научног истраживања усавршила. Од тога свакако не треба правити велику употребу и злоупотребу, очекивати некакве директив последице у корист религије. То не. Али je врло значајно и мора се нарочито, истаћи да се баш са стране саме егзактне природне науке данас доводи у питање строга каузалност у природи, без које се та иста природна наука до јуче није могла ни замислити. Данас има и међу физичарима, као што их je од увек било међу биолозима, таквих којима се строго механичко објашњење природе чини немогућно. Спровођење строго каузалног начина посматрања није искључено ни са становишта модерне физике, вели Planck, али се његова нужност не да доказати. Каузални закон није ни тачан ни погрешай; он je само принцип научног истраживања, најдрагоценији путоказ који показује правац научног

*) Исп. В. Kisch, Naturwissenschaft und Weltanschauung, 1931, p. 22 u g. Исто тако и Б. Милојевић вели да je „механизам“ само радна хипотеза (Путеви и циљеви биологије, С. К. Гласвик 1933, бр. 8, р. 619 и д.).

209

Религија у светлости савремене науке