Bogoslovlje
тачношћу“. И он додаје: „Али ако се на то питање не може одговорити ништа позитивно, а оно се може са сигурношћу рећи нетто негативно, а то je да идеја о Врховном Бићу најстарије религије није могла понићи из оних елемената на којима су старије теорије о пометку религије заснивале своја тврђењаА Јер данашња етнолошка наука тврди да ce „потпуно развијени облици ових елемената (мађије и обожавање духова) јављају тек у доцнијим културама“. 3 На завршетку своје студије r. Ђорђевић вели: „Величина верских реформатора лежи баш у томе што су враћали грешни и свет првом и најстаријем религиозном појму човечанства, правоме, природноме, оригиналноме, великоме и моралноме Богу првога човека на земљи“. А то je врло значајно кад тврди један етнолог а не теолог. Jep то нас неминовнопотсећа на мишљења теолога који су, као н.пр. О. Pfleiderer„ кога и г. Ђорђевић помиње, увек тврдили да je монотеизам, најстарији облик религије. Али јасна свест, коју je први човек имао о Богу, постелено je, под разним утицајима, замрачена к Врховно Биће je у неку руку деградирано. Међутим, како вели г. Ђорђевић, „његова светла фигура, ма колико мрачена, пренебрегавана и прогањана, вечито се пробијала кроз људску свест од искони па до данас“. 2 Зато je одавно с правом речено да поред еволуције треба обрати™ пажњу и на многоструко изрођавање, назадовање и изопачавање које, како вели Runze, у главном карактерише ток историје религије. 3
VI
Кад и природне, као и историске науке, данас не самонису противне религији, него су, као што се из овде изложенога могло видети, пре повољне по њу, онда нам се намеће питање: зашто се атеизам данас све више шири? Ада се шири,, то je чињеница која се не да спорити. Многима се као једина
1 Стр. 39. 2 Стр. 39. Интересантно Je цапоменути да je још Кант тврдио да код свих народа, и кроз многобоштво, просијавају искре монотеизма. Исп. Ј. Kants Werke (Cassirer). Bd. 11l 1923, p. 409. У том су Канту, у осталом, претходили енглески деисти, док je Јум, на супрот деистина, мислио да je првобитни облик религије политеизам који тек постелено прелази у савршенији облик, у монотеизам. 3 G. Runze; о. с.; р. 62.
218
Богословље