Bogoslovlje

твог безграничног среброљубља? Ко се неће ругати твом безумљу с ко]им, не знајући за меру, скушьаш новац и сматраш се господарем онога, што са смрћу не может никако понети собом“. 1 Богатим људима пак Нил предочава одговорност, коју они носе због неправилног искоришћавања богатства датог им. од Бога. „Коме скушьаш злато и не знаш за меру?“, пита он богаташа Лавса „Знај, да уколико je већа твоја ризница, утолико те очекује веће и страшније вечно мучење“. 2 Нарочиту пажњу Нил поклања оним монасима, који се„ под разним изговорима, предају користољубивим мислима и бригама, иако су дали завет сиромаштва... Јасним сравнењима и антитезама он указује на сујету и штету њихових материјалних брига и на велику корист сиромаштва. „Богат монах“, каже он, „сличая je претовареној лађи, коју лако потопе морски валови за време буре“. 3 Он je везан земаљским бригама и старањем, као што je пас везан ланцем... Ако му дође смрт, он са жалошћу и болом напушта земљу. Испушта душу, а очи не одваја од оног, што има.... Раставља се са телом, али се не растаје са имашем“. 4 Напротив, „монах који не жуди за имањем, сличая je путнику, који са собом ништа не носи, а на сваком месту налази себи уточиште. Он je као орао, који се уздиже у вис и само се онда спушга, кад га принуди потреба“. Такав монах je „изнад сваког искушеньа. Он се смеје свему материјалном, уздиже се високо, и удаљавајући се од земаљског, живи небесним животом.... На самртном часу он се радосна пресељава одавде, зато што су му лака крила и што никаквим. земаљским бригама није везао своју душу“. 5 За борбу са среброљубивим мислима Нил препоручује читање св, Писма и непрестане молитве“. 6 Четврто место у схеми грехова заузима гњ е в (οργή, iracundia), 7 који je, по Ниловим речима, „безумна страст“. „Он

1 Ep. lib. 11, CXLViI. col 268 ВС. 2 Ер. lib. 11, С LUI col. 272 D. 3 de octo spiritibus malitiae, cap. VIL col. 1152 C. 4 ibid. col. 1152 C. 5 ibid. col. 1152 C. 6 ibid. cap. VIII col. 1153 B.

7 Осим ~όργή* Нил за означавање ове страсти употребљава и друг» термин, ,-δ-υμός“. Разлика између ових термина je у томе, што ύυμός озна-

232

Богословље