Bogoslovlje

човек“, каже св. Нил, „претвара свој добродетељни живот γ ништа. Он своја дела не чини због Бога, који јавно награђујеза тајно учињена дела, него жели да оно, што je учинио, покаже· људима, који му не могу дати никакву награду. Људи могу дат само похвале, и тиме лишити човека велике и вечне почасти. Jep она], који прима на себе било какав труд с циљем, да бш му се дивили људи, ничим се не разликује од позоришног глумца, који се задовољава добивеном платом. Зато и славољубиви човек, примајући похвалу од људи, нема права да тражи награде од Бога“. 1 Чинећи добра дела ради „добијања славе људске“ (πρός θήραν δόξης άνδρωπίνης), 2 природно je да човек обраћа сву своју пажњу на спољашњу страну врлине, због чега се унутрашњи, душевни садржај, под утицајем егоистичког самозадовољства, постелено разара и запушта. „Славољубље“, пише Нил, „доводи човечју душу до голотиње и пустоши, расипа све плодове, које je човек дуго и са великом муком и трудом сабирао. Тако човек губи и бдење, и пост, и милостињу, и лежање на голој земљи и друга подвижничка дела због мрског славољубља“. 3 Запустелост душе услед славољубља толико je велика, да већ побеђене грубље страсти, не наилазећи на отпор, поново загосподаре душом човековом. „Човек“, каже св. Нил, „кога je победила људска таштина, не може бити у миру ни са самим собом, ни са ближвьим, зато што брзо пада у тугу, раздражљивост, гњев, беснило, помету, жалост и срамоту“. 4 Осуђујући славољубље, св. Нил обраћа нарочиту пажњу на борбу са њим. „Више од свега“, пише он једном свом ученику, „бори се са славољубљем“. 5 Да би предупредили развиће и јачање славољубивих тежњи у души, св. Нил указује Hai средства и начине борбе. Пошто се славољубиве помисли обично рађају у души од сазнања својих успеха у моралном усавршавању, Св. Нил саветује, угледајући се на ап. Павла, да не сматрамо никада да смо достигли цшь, него, заборављајући што je остраг, да тежимо вишем цшьу, почасти горњег звања" (Фил. 2, 13—14). „Ко гледа на оно“, каже Нил, „што je учи-

1 De volunt, paupertate c. LXV, col. 1057 В. 2 Peristeria, Sectio 111 cap. I col. 811 D. 2 Epist. lib. 111, CCXXXI col. 492 B. 4 ibid. col. 492 BC. 5 epist. lib. IV, 111 col. 552 B.

238

Богословље