Bogoslovlje

долазак (παρουσία) и очекивање Самог Господа у тајни евхаристије 1 . Тешко je по оним, свакако фрагментарно очуваним, молитвама Дидахи ишта дефинитивно рећи о целокупно] евхаристичкој молитви. Али важно je друго, найме да се и у њој и у оно] из CAVII садрже већ речи. „Сети се Господе цркве твоје (Свете) да се она сачува од сваког зла“. рече које су ушле у потонье евхаристичке каноне, из којих су се као из основне ћелице развиле доцније молитве за цркву, епископе, живе, мртве, за делу васељену (»ходатайственныя молитвы«) prayer of intercession). Свакако да су се ове молитве најпре формирале и добиле одређенији облик и као такве ушле у све старохришћанске литургије. 2 Разлика je само у томе, какво место заузимају оне у евхаристичком канону. Ако ће у доцнијим александријским литургијама оне стајати непосредно пред Спаситељевим речима, онда у палестинско], и византијској њихово ће место бити одмах иза епиклезе. У овом екстатичком карактеру богослужбених скупова у Дидахи и код Јустина Филозофа, у сачуваној слободи молитвеног стваралаштва, изгледа, требало би тражити објашњење томе зашто се садржина старохришћанског евхаристичког канона уопште и молитве призивања Светог Духа понаособ не наводи текстуално као што je то случај у патристичким списима и литургичким споменицима IV и доцнијих векова, када се већ на хришћанским олтарима постепено био угасио харизматички,оган> и написане речи службеника замениле богонадахнуте усклике хришћанских пророка. Држећи да Јустин Филозоф познаје у саставу своје евхаристичке молитве поред свију њених главних делова praefatio, sanctus, анамнезе, такођер и епиклезу Св. Духа као завршну молитву канона, ми, ипак, не би могли одговорити на питање какав je био облик и обим тог призивања. Можда je оно у срцу и устима литургисајућег пророка у моменту највећег духовног просветљења налазило свој израз у неком кратком у-

1 Seeberg, I, 166; Q. р. Wetter, op. с. 12; Ed. v. d. Qоlt z. Tischgebete und Abendmahlegebete in der altchhristlichen Kirche. - Leipzig 1905, 26.

2 А. ПетровскШ. Апостольская литурпй восточной церкви. СПБ. 189Т стр. 105; 146; 251,

345

Епиклеза