Bogoslovlje

склику слично оном п марана-та кl изДидахи. Можда се,пак, сасвим супротно призивало дуго, у великим молитвама пуним символичких израза, китњастих фраза, песнички лепих речи, као што су например доцније епиклезе CAVIII, ап. Марка, св. Василија Беликов и т. д.) Ово се не може решити на основу само онога што имамо из II и 111 в. Уосталом то није ни важно. Апостолско и светоотачко мишљење никада није везало благодатну моћ тајнодејстава за које одрефене речи и изразе. У противном случају то би значило негирати целокупно харизматичко стваралаштво и избрисати из историје хришћанског богослужења најлепше стране његове. Друкчије je код католика са њиховим тачно одређеним консекраторним формулама, чија се благодатна сила и моћ, бајаги, садржи у самим изразима, у реду речи, граматичким формама и синтаксичким обртима 2 ). 11. Би ли се могла епиклеза одједном појавити у евхаристии првих векова да je није пре тога било? Одговорити на ово питање значи, или сложити се са омиљеном латинском тезом или доказати њену неоснованост. А та би теза у главноме била, да св. Кирило Јерусалимски први сведочи о епиклези као молитви освећења дарова, или друкчије молитва призивања Св. Духа, која се пре половине IV века спомиња код хришћанских писана (Петар Александријски, Иринеј, Фирмилијан, Ориген и др.) није имала консекраторног значења него je била молитва једино о ниспошиљању вернима благодатних дарова св. Духа (опроштај грехова, очишћење и освећење душе, једињење свију хришћана и т. д.) Према томе значило би, да су се у централном делу литургије уII IV веку десиле промене од искљЈшиве важности т. ј. 1) да у почетку опште никаквих призивања није било, 2)_затим одједном на крају II или у почетку 111 века појављују се молитве епиклезе или еклезе (Иринеј,

’) и то: шагала 1а έρχοο κύριε, а не шагал ata Господ je (веН) дошао (Drews. Apostellehre. Didache. in. Handbuch zu den neutestaraentlichen Apokriphen, edit. Hennencke. Tübingen, 1914. 272; упореди ca See· b é r g, op. с. I, 166.

2 ) види о томе, у више пута цитираној, монографии Мерка, колика се пажња поклања у латинском сазнању речима и текстуалној форми евхаристичке молитве, нарочито пак речима Спаситеља; Нос est enim corpus meum etc..., које y устима латинског minister sacramenti примају донекле карактер једне мађијске формуле, јер je сила у њима, а не у благодатној моћи Осветителе Духа.

346

Богословље