Bogoslovlje

књигама о таквим богословским питањима, која немају готово никакве везе са полемиком, па тим више са чистом догматиком. Тога више има н. пр. у трећем тому његовог рада. Тамо писац готово сваку тајну проучава не само у догматском, већ и у литургијском, канопском и чак једноставно археолошком погледу (види стр. 72, 4 ; 87, 5 ; 88, 4 ; 89.-97.; 104, 2 ; 105, 2 ; 109, 5 ; 110, 3 ; 114, 438,—440; 459.-467. и 489.—490.). Још се јаче овај методолошки недостатак испољава у четвртом тому пишчевог рада, найме у мишљењима и речимк аутора о цркви, У своме трактату о цркви писац свесно проширује границе свога истраживања православие догматике. Он найме о читаоцима свога рада каже ово: „Lector enim, ut conjicimus, non solum quid Graeco-Russi de Ecclesia docent, scire de siderat, verum etiam quid sit ipsa Ecclesia graeco-russica, quibusnam partibus constet, quis ejus verus temporum decursu fuerit et nunc sit status, expectat ut dicamus,“ т. j. читалац, колико мислимо, жели да зна не само то, како православии грко-руси уче о цркви, већ и то, шта у ствари претставља грко-руска црква, те он чека, да њему кажемо, какво je реално њено стање у историји и у садашњости„ (р. 203.). ПолазеЬи са ове тачке гледишта, писац je за свој последњи трактат изабрао такав план, да у њему од девет глава само једна и то баш осма глава има мање више прави догматски карактер. Међутим у другим главами истог трактата он врло опширно расправља о таквим питањима, као што су н. пр. о садашњем стању и вишој управи источних цркава (гл. I.), аутокефалијама византијског обреда прошлим и савременим (art. 11. исте главе), о синодалном аутокефализму (art. 111. исте главе), о источним приматима (гл. V.), о пентархији и тетрархији (гл. 34.), о могућности новог васељенског сабора на православном истоку (гл. VII. арт. НШ. р. р. 516—517.) и о узајамном односу између цркве и државе према науци и традицији источне цркве (гл. IX.). Нико разуме се не може оспоравати, да су сва та питања важна и да она претстављају велики интерес за читаоце. Али она немају праве генетичке везе са чистом догматском наукой православие источне цркве о суштини цркве. С друге стране православии догматичар би разуме се много погрешио, кад би почео стварати за себе и другим предавати

369

Оаене и приказа

Богословље