Bogoslovlje

3: „Krapinski čovjek i njegovi suvremenici. Najnovija otkrića о vjeri pračovjeka“). И једна и друга научна радња г. д-ра Раса говори о врло важним проблемима: религиозно-моралног и социјалног живота прачовечанства. До пометка прошлога века ови се проблеми као такви нису ни појављивали. Док je теистички поглед на Бога и свет био join у пуној снази, одговор Св. писма на ова питања задовољавао je и људе од науке, а на изузетке се тада није ни обраћала велика пажња. Појавом деистичког пантеистичког а нарочито материјалистичког схватања Бога и света морала су се и ова питања појавити. Исто тако: и сада je одговор био готов, jep je он нужно почивао на оним већ готовим и признатим новим принципима. Готов одговор јавио седакле онда, када je половиком прошлог века избио на површину т. зв. еволуционизам, чији je главни творац био Спенсер, и када се ускоро за њим као одговарајућа паралела појавила и Дарвинова десцендентна теорија. По проблему о најстаријем социјалном облику, т. ј. по питању: „какова je то прва јединица друштвене организације, која je покренула прве енергије за властитн и опћи културни напредак, и у којој су као у праматици морале бити садржане такођер клице и свих каснијих енергија?“, давани су априористички одговори, и они су били засновани на еволуционистичком принципу. Taj принцип, првенствено примењиван у биологии, пренесен je из биологије и у етнологију, па je овде примешивав и као метода а са овим својим полазним и основним правилом: „све што je суровије и бруталније, мора да буде и старије“. Земљиште je, дакле, било већ припремљено да ce ускоро, т. ]. у времену између 6 и 8 деценија прошлог века, појави једна нова социолошка теорија, савршено супротна до тог времена важећој социолошкој теорији по истом проблему. Овај ояшти осврт на појаву и историју насловнога проблема г. писац износи у уводу своје студије. Он ту каже, да су старији етнолози (а етнолози су управо и компетентни за решавање овог проблема) и социолози (међу њима чак и Огист Конт, оснивач социологије) „гледали прву јединицу друштвене организације у индивидуалној т.. ј. појединачној и моногамијској т. ј. једнобрачној породици, која je за њих била и полазна тачка и трајни узор целог социјалног развоја“. Али од 1859 године, под утицајем еволуционизма, ствара се нагли преокрет у решавању дотичног проблема. Од тога времена од готово ве-

374

Богословље