Bogoslovlje

хисторијске етнологије и лингвистике, а у складу са прехисто ријским и антрополошким подацима, утврђени као најстарији за позитивну знаност, дакле као носиоци етнолошко-прехисторијске пракултуре“. Г. писац прелази на дегаљнија расматрања утврђивања горњег свор тврђења. Пре свега, он дели све данашње носиоце етнолошко-прехисторијске културе у три велика географска подручја - округа: пигмоидни или средњи (жарки nojac по екваторијалним прашумама, подручје веома испрекидано другим народима на вишем ступњу културног развоја), не андерталоидни или јужни (рубови копнене површине јужне хемисфере) и монголоидни или северни (крајњи рубови копнене површине северне хемисфере). Г. писац говори детаљније о народима појединих подручја, о њиховим културним, језичним и расним сродствима и одликама. Ти су народи по културном развоју најстарији и стоје заиста на најнижем ступньу материјалне културе, како „држе данас опћенито сви етнолози“, па међу њима и руски етнолог (истакнути совјетски политичар) Богораз. „Култура дакле ових народа мора да je најстарија од свих т. зв. примитивних култура“. Али код свију, њих „без изузетка јест индивидуална породица, и то већином строга моногамна, а иначе умјерена полигинија; код свију такођер без изузетка, влада патријархат“. Значајно je, да je „и култ личног Највишег Бића код њих сасвим изразит и њихов темељни, а честопут и једини облик религије“. Нема матријархата, нема брака по групама или брака на време, а што би се пак морало претпоставити, када би била тачна у основици барем Морган-Енгелсова теорија. Код ових народа постоји велика родитељска (и очева) љубав и нежност према деци, те и речи за појмове „отац“ и „мати“ само су се на патријархатском темељу као најстаријем облику људске заједнице и могле стабилизирати. Код ових народа постоје и т. зв. иницијације, т. ј. поуке младежи обојега пола у стварима потребним да се знају ради „здраве и јаке индивидуалне, и то моногамијске породице“. Место пута иницијације не обављају поједине породице већ више ньих удружених или чак и цело племе. Ту се налази зачетак будуће државе. Ово удруживање породица je увек бивало у интересу индивидуалне породице. „Породица je дакле старија од државе“; „право породице je старије и јаче од права др-

381

Оцене и прикази