Bogoslovlje

Изразио се у томе смислу, да богословље не може да живи без слободе, као што без ње не може да живи ни једна друта права наука. И за Цркву, која усваја божанско огкровење, пршмљено апостолским предањем, није искључена историјска еволуција, а нарочито у учењу. To се особито опажа код богослова, који улажу напоре за усавршавање метода истраживања. Ово произлази из саме њихове дужносги богословског тваралаштва у служби Цркве. Сергије Булгаков (Париз) усмено реферише на исту тему. И он подвлачи потребу слободе у научном богословском раду. Дотиче се и карактеристике Конгреса. Архиепископа атинског Хрисостома излагање о спољње.м утидају на православно бошсловље после пада Царнграда, нарочито у XVI и XVII в., прочитао је Димитрије Баланос (Атина), а затим су о истој теми реферисали: Константин Диовуниотис (Атина) и Георгије Флоровски (Париз). Утврдили су да је било спољњег утицаја римо-католичког, протестантског и филозофског. Од 11—13 часова конгресисти су обишли дркве из зизантијског доба, библиотеке, Универзитет и Академију наука. После подне је продужено конферисање под претседништвом Василија Г. Испира (Букурешт). Расправл>али су Димитрије Баланос (Атина) и Георгије Флоровски (Париз) на тему: Новије православно богословље у односу према светоотачанском богословљу и према новијим схватањима и методама богословским. Свето предање уопште. Стевана Димлтријевнћа (Београд) реферат О мисијп богословске науке у просвећивању црквене свести чита Амилкас Аливизатос (реферат доносимо у целини). Отворила се дебата, у којој су учествовали: Јоанеску, Цанков, Зенковски; Аливизатос, који између осталога каже, како ми овде покрећемо крупна питања, за која треба много рада и времена; потражимо Свето предање, а још у науди богословској није потпуно пречишћено шта је све Предање. Затшм је говорио Пашев, а Стефановнћ је приметио, да се у Православној Цркви зна шта је предање, Аливнзатос понавља да ипак није дефинитивно одређено шта је Предаше. Увече је у хотелу Гранд Британија приредио велики банкет конгресистима и атинским отменим интелектуалцима Министар просвете и вера, Господин К. Георгакопулос, који

Првн ковгрес