Bogoslovlje

Васељенског сабора,“ реферисао је Аммлкас Аливизатос (Атина). Пошто се Васељенски сабор не може ускоро сазвати, постоје многа другостепеног значаја питања (каландара, пасхалије, брака, богослужења и т. д.), чије се решење захтева, то се обласне цркве и сада, као и у старо доба, могу споразухмевати писмено или преко народних изасланика. Отсутни Василије Георгију, професор Черновичког факултета, чији је реферат прочитао Амнлкас Аливизатос (Атина) задржао се у главноме на календарскам питању. О последњој тачци дневног реда ове седнице, „Припреме за кодификацију свештених канона и одређивању шиховог савременог значаја I ', реферисао је Амилкас Аливизатос (Атина) и предложио образовање камисије за проучавање и кодификацију свешт. канона, позивајући се на поступак у том погледу римокатоличке цркве за њене потребе. Сличан је и реферат по овоме питању Валеријана Сезана (Черновиц).

Четврти дан рада, 2. децембар

Седница је -ова, којој је претседавао Стефан Цанков (Софија), посвећена третирању чисто црквених питања и улози Православља у проблемима данашњег друштвеног живота. Иван Гошев (Софија) је реферисао о потреби критичке ревизије и учинио предлог за критичко издвајање старих оригиналних литургичких текстова. Показао је разлике, које постоје међу литургичким текстовима и нагласио потребу њихове ревизије. Амилкас Аливизатос (Атина), Димитрпје Морантис (Атина) и Василије Испир (Букурешт) реферисали су сваки за себе „О унутрашњој и спољашној мисији Православне цркве, истичући потребе што јачег утицаја Цркве на социјални живот и рад. Аливизатос је истакао неопходну потребу да Православна Црква појача рад свој на мирењу хришћанства међу нехришћанима. Испир је се нарочито дотако улоге Цркве у борби против комунизма. Николај Арсенијев (Варшава) расправљао је питање о односима између Православља и других хришћанских цркава. Теодор Попеску (Букурешт) и Василије Зенковски (Париз) реферисали су О Цркви н култури са закључком, да је

14

Богословље