Bogoslovlje

Пети дан рада, 3. децембар

Под претседништвом Сергија Булгакова (Париз) отпоче•ли се расправљати о актуелијама. Прво се претресало о покретању заједничке ревије православног богословља. О томе је прочитао реферат архимандрит Иларион Васдекас, у главноме о језику заједничке ревије. Отсутног черновичког професора Николаја Котаса реферат је прочитао Амилкас Алнвизатос (Атина). У реферату Антоније Карташов (Париз) разрадио је нацрт издавања и издржавања новог заједничког журнала. Питање ово даје се на проучавање члановкма конгреса, који су претседавали седнидама његовим. После мале ггаузе настављен је рад под претседништвом архимандрита Иларнона Васдекаса (Варшава). Сергије Булгаков (Париз) реферисао је по другом питању актуелија стварању тешших узајамних веза и ближе заједничке сарадње свију православних факултета. Реферат по истој теми отсутног Николе Котоса (Черновиц) прочитао је Амилкас Аливизатос (Атина). И ово је питање уступљено споменутом одбору претседатеља на проучавање и подношење предлога. После подне, у 4 часа, конгресисти са стране корпоративно су отишли на гроб Незнаног јунака и уз тронуте изразе пијетета, што их је у име другова изговорио Николај Арсеннјев (Варшава), лоложили лаворов венац на њега. По повратку отуда радио је одбор у свечаној сали Универзитета. Затим је у 6 часова Његово Величанство Краљ Грчки Георгије II примио конгресисте у свој двор у свечаној ауденцији и проговорио с њима неколико љубазних речи. Отуда су се конгресисти вратили у свечану салу Универзитета и -ггродужили завршне послове Конгреса. Саслушав предлоге оног спедијално-г одбора, примив к знању позив румунских факултета, да идући конгрес буде код њих, а после оживљене дебате о будућем раду уопште, донета је следећа Резолуција: 1) Први конгрес научника православног богословља, који се састао у Атину, констатујући своје задовољство, што су :му одређени за рад били врло значајни проблеми, који ивте-

16

Богословље