Bogoslovlje

-7) Први конгрес научника православног богословља гледа на васељенски покрет за јединство Цркве као на добру појаву општег интересовања за Цркву и богословље, које се обнавља у наше дане, поздравља овај покрет и изражава своју готовост да у духу православном с њиме сарађује. 8) Први контрес научника православног богословља изражава своје симпатије према прогоњеној мученичкој Руској Цркви и према свима онима, који наших дана страдају за веру хришћанску, и тврдо верује, да ће Црква изаћи као победиљка из борбе, која се води. 9) Први конгрес научника православног богословља решава, да се други конгрес њихов састане године 1939 у Букурешту (Румунија) и да се забави проучавањем и решавањем ових тфоблема; а) Извори православне вере, б) Свето Писмо, в) Свето Предање, г) Социјална мисија Цркве. Свако друго научно питање, покренуто иницијативом неког наставника, подноиће се одељењима (секцијама) конгреса. Оно ће се три меседа пре састанка Конгреса послати организационом одбору, коме припада примање или одбацивање дотичног питања. После резолуције претседник конгреса Амилкас Аливизатос на прво место сматра за дужност, да у име свију учесника конгреса захвали Свемогућем и премудром триличном Багу, што нам је дао силу и моћ да остваримо замисао првог састанка научника православног богословља, на коме се расправљало о врло важним питањима од стране православних богословских снага свију православних народа. И поред тога што није исцрпљен сав протрам, како се то очекивало, потпуно је говорник убеђен, да сви задовољни радом конгреса. Жали што нарочито питање о религиозном ваопитању омладине није подробније расправљено, и поред све озбиљности и важности тога питања, али ће се оно расправљати на идућем састанку, јер то питање мора стално да интересује православне. Разумљиво је што се нису могла коначно игсцрпсти толика важна и компликована питања, која су се вековима гомилала, на једној овако краткој конференцији. Али ће постепено ипак то постићи. Главно је, да смо се

18

Богословље