Bogoslovlje

са животињама, као напр. инстинкт самоодржања или одржања pace. И ми смо мишљења (које смо већ раније изнели на једном другом месту) да ако се може говорити о неком чисто људском инстинкту, за разлкку од животињских ин стинката, онда је то религиозни инстинкт (instinctus religiosus). To је чисто људски инстинкт, људска потреба, много основнија и битнија но наука и фиаозофија. 1 ) У сваком случају пак може се и мора говорити о инстинктивним религиозним радњама, као што је напр. инстинктивно склапање руку при молитви, иако то није универзалан изражајни облик молитве. 2 ) Као што смо видели, религија је универзална појава. Али немогућно је утврдити шта је био или у чему се састојао први појав религије у свету. Каже се додуше да је увек постојала извесна религиозна диспозиција макар у облику најпримитивнијег празноверја. 3 ) Али тако неодређена тврђења немају много вредности. Томе је свакако смисао да човек увек мора веровати у нешто изнад човека зато што у њему постоји једна релнгиозна потреба, религиозни нагон који тражи да се задовољи. Али, питање је, да ли из тога што религија у ма ком облику постоји код свих народа смемо закључити да постоји извесна урођена религиозна диспозиција и код сваког појединог човека? И да ли се то може назвати религиозним инстинктом? Могло би се свакако помислити да о религиозним ивстинкту нема смисла говорити зато што религија обухвата целог човека са свима његовим диспозицијама и способностима те према томе не може имати основа само у једној страни човековог бића. Међутим, видели смо, то ипак не мора значити да је религиозна диспозидија само збир других диспозиција. У сваком случају оно испољавање човековог духовног живота, које називамо религиозним, претпоставља једну нарочиту диспозицију, један нагон или инстинкт сасвим своје врсте. Првобитни религиозни инстинкт је потчињење или покорност човекова натприродним силама, вели Dawson. Зато се не може тврдити, као што чине еволуционисти, да је корен религије у сујеверном страху од авети. Менталитет прими-

1 Б. Лоренц, Са VIII интернационалног конгреса за фнлозофију Богословље 1935, с. 77.

2 Tor Andrae, о. с., р. 72 нд,

3 R. Eisler, Sociologie 1903, р. 106

Богословље