Bogoslovlje
Према томе, како се чини, не би се уопште смело говорити о религиозном инстинкту као општој људској диспозицији и дефинисати човека као „религиозну животињу“. Међутим, то се може чинити с истим правом с којим се човек дефинише као разумна животиња иако има људи, као што су рођени идиоти, који каткад стоје ниже него неразумне животиње. Уосталом, вероватно само људи, код којих разум није потпуно здрав, моту бити атеисти, тј. не знати за Бога, целог свог живота од рођења до смрти. 1 Урођену религиозну диспозицију називали су неки, под утицајем Кантове филозофије, религиозним априори. Јер та диспозиција је једна нужност нашег ума. Религиозним априори хоће да се нагласи једна нарочита законитост свести, радионалност или разумна нужност идеје Бога. 2 Урођена, априорна религиозна диспозиција дефинише се као нагон или тежња ка Апсолутном (која се по некима показује у жељи за вечношћу), или као способност за стварањем претставе о Богу или као способност за схватањем апсолутне, чисте духовности. 3 Према томе, као што видимо, тврди се да ум мора имати једну нарочиту диспозицију за оно што је „сасвим друкчије", за Натчулно, за Апсолутно. Али се зато наглашава и антинтелектуални и ирационални карактер религиозног априори.* Као ирационални религиозни нагон може се (са Отом) сматрати осећање нуминозног или светог, о коме је раније било говора. 5 Али по некима појам религиозног априори је непотребан као и појам (категорија) светога, јер просто само духовно у човеку, као такво, чини човека способним, обдареним за религију. 6 Најзад, како вели Шолц, априоризам и откривење се искључују, Религија почива на више или мање јасно доживљеном присуству Божанскога у души. Религија почива на откривењу и зато она није никакво априори људског духа, јер би онда била производ човечјег духа. Рели-
1 Исто, с. 12.
2 R. Jelke, Religionsphilosophie 1927, р. 215 и д Н. Scholz, Religions.philosophic 1922, р. 236 и д.
3 R. Jelke, o. 0., p. 222 и д., 232 и д.
4 R. Jelke, o. c., p. 234 и д.
5 H. Leisegang, Religionsphilosophie der Gegenwart, 1930, p. 80.
6 Q. Wundede, Grundz, d. Religionsphilosophie, 1924, p. 69.
42
Богословље