Bogoslovlje
тражи априорни (тј. од искуства независни) закон стварања религиозних идеја, вели Хајлер, док метафизика религије испитује истинитост или реалност веровања у Апсолутно и у човекову везу с њим. 1 Рационално и ирадионално у религиозном доживљају Религиозни инстинкт је урођена потреба или тежња ка Највишему, ка Богу. Урођене идеје о Богу нема већ је то првобитно више осећање, жеља или тежња ка више или мање неодређеном циљу, идеалу, који се после покушава ближе одредити, али се никад не може појмовима потпуно схватити. У тој жељи састоји се и „интелектуална љубав“ према Богу. To је управо тражење Бога, потреба или нагон за тражењем Бога које, како вели Вундерле, чини душевну нодлогу свега религиозног доживљавања. 3 ) Али извесна, ма како неодређена мисао о Богу је при том неопходна. Ко би призивао Бога, ако не би знао за њ, вели Августин. Quis te invocat nesciens te? 3 ) Бог ce може само непосредно, унутрашње опазити или осетити, једном речи, доживети. Али то непосредно, емоционално> интуитивно сазнање није могућно без извесне мисаоне подлоге. Јер нема никаквих доживљаја, никаквих осећања где би мисао потпуно недостајала. Мисао не може никад бити потпуно отсутна. Само то не мора увек бити мисао у рационалним, логичким појмовима, Психолошку подлогу религије чини једна тежња или нагон који се не да свести на разум и зато се религија не да рационализовати. Психологија религије има изванредно тежак и управо нерешљив задатак да тачно утврди однос рационалног и ирационалног елемента у идеји Бога. Основни предмет или основна идеја религије, идеја Бога не може се објаснити из саме рационалне свести, јер њену психичку подлогу чини, видели смо, једна нарочита религиозна диспозиција, склоност, тежња или нагон ка Богу. У стварању основне религијске идеје, идеје Бога, мора се дакле претпоставити један нарочити религиозни чинилац који је
1 F. Heiler, Das Qebet 1923, p. 24 и д.
2 G. Wunderle, liber das Irrationale im rellgiosen Erleben 1930, p. 61
3 Б. Лоренп, Филозофија Св. Августина. Гласник Срп. Правссл Иркве, 1911 с. 244.
44
Богословље