Bogoslovlje

нужан елеменат нашег духа, али се не да свести на рационалне елементе. У осталом, дефинисани научни појмови и не спадају у суштини религије. Јер шта би онда било са „сиромашнима духом* 1 ? 1 ) Свето је, вели Ото, у пуном смислу речи, једна сложена категорија, сложена из рационалног и ирационалног Оно што примитивно религиозно осећање схвата у облику „демонског страха* није нешто рационално, ни морално, већ нешто нарочито, ирационално, Али већ на раним ступњима почиње процес његовог рационализовања и морализовања 2 ) Религија није никад чисто афективна (тј. потпуно ирационална). Осећање и разум се стално прилагођавају једно другом, вели Делакроа. Ма колико да јој се разум чини слаб, вера се њим служи бар да расветли своје уверење. 3 ) Зато права вера и није никад потпуно пасивна, Под вером се често разуме просто прихватање догми, вели Aaron. Међутим, ко искрено верује не прима слепо све што му се пружи. 4 ) Али религија се не може потпуно рационализовати. У религији' постоји стално напон (затегнугост) између рационалног и ирационалног. 5 ) Како мисле неки (на првом месту Трелч, a за њим и други), видели смо, постоји један априорни закон стварања религиозних идеја који лежи у самој суштини нашег ума. A то религиозно априори час је рационално језгро религиозног веровања, час основна чињеница религиозног доживљавања која није приступачна никаквом рационалном сазнању. 6 ) Предмет религије је трансдендентан, тј, он је далеко изнад овог света, далеко га превазилази („трансцендује"). Предмет религије превазилази овај свет и све у њему, дакле и разум људски и зато је ирационалан или управо надрационалан, несхватљив путем самог разума. Трансцендентност религијског света у већини религија није јасно одвојена од емпиријског света. A то је врло појмљиво jep се трансцендентни или натчулни свет (надсвет) не може сазнати рационалним путем. Зато тај тренсцендентни свет, који се у неким

1 0. v. d. Pfordten, Religionsphilosophie, р. 71.

2 R. Otto, Das Heiligc 1927, p. 144, 147.

3 G. Dumas, Traite de psychologic II 1924, p, 268 и д.

4 J. A. Aaron, The nature of knowing 1930, p. 132.

5 H. Frick, Vergleichende Religionswissenschaft. 1928, p. 113.

6 G. Wobbermin, Religionsphilosophie 1924, p. 6.

Психологија религије