Bogoslovlje

менат y свима историјским религијама. 1 Свака исторјиска религија стоји у напону између мистичкога и његовог схватања. A познати француски (швајдарски) књижевник Amiel поставио је у свом „интимном дневнику" питање: штајерелигијабезмистичности. 2 Мистицизма, у извесном ширем смислу, има и у најнижим религијама, вели Делакроа. А мистичност у најширем смислу је осећање немоћи разума за схватање реалностн, нарочито духовне реалности. 3 Али како ће се једно мистичко стање моћи сматрати религиозним? Мистидизам је религиозан тек преко тумачења које даје о извесним унутрашњим стањима, а које му омогућава религиозно предање. Веза тих двају елемената, унутрашњег стања и спољашњих података, и чини проблем мистицизма. Психолошки проблем мистицизма је спајање једног унутрашњег стања, које је само по себи неодређено, и садржаја датих у религиозном предању. Бог мистицизма надовезује увек директно на Бога религијског предања који се налази потпуно готово у колективној мисли, дат пре сваког размишљања и критике. Само религија, првобитно сва социјална, постаје у мистичкој интуицији скроз индивидуална и унутрашња. 4 Мистичка свест је у главном пантеистичка и оптимистичка, вели Џемс. Само религиозни мнстицизам показује у том погледу знатне разлике, јер мистичко осећање може се удружити с најразноврснијим филозофским и теолошким системима, 3 Али осећање је, вели, дубљи корен религије, а фнлозофске и теолошке формуле су секундарни производи. 6 Свакако дакле може се рећи да мистика не мора бити пантестичка. 7 Али у мистици лежи опасност пантеизма, веле богослови, ако се у мистичком сједињењу с Богом хоће да уништи разлика између Бога и створења. 8 Мистика није религија. Религиозно искуство није огра-

1 . Q. v. d. Leeuw, Phanomenologie d. Relig., p. 573.

2 H. Frick, o c., p. 111, 122.

3 G. Dumas, o. c., 11, p. 270 и д.

4 G. Dumas, o. c. li, p. 272 и д.

5 W. James, o. c., 337 и д., 347.

6 Ibiden, p. 314.

7 G Wobbermin, System. Theol, 11, p. 291.

8 Q. Wunderle, Religionsphilos., p. 167.

54

Богословље