Bogoslovlje

дух и учење позитивизма примењени на основна питања етике постали су за етику по њиховим последицама кобни тако, да су темељи ове били уздрмани и њен опстанак у опасност доведен. Етика новијега времена, једнострано овладана још и идејом развића, стоји према старом хришћанском моралу у непомирљивој супротности. Нарочито јасно упада у очи ова супротност баш код питања о вредности и важењу највиших моралних принципа. Пошто по назору еволуционизма посведневни поредак универзума као и човечјег живота има да важи само као једна пролазна фаза, само као један ступањ у дугом и непрекидном развићу свега, то по себи резултира релативност сваке истине, па не мање и етике, јер ова управо баш највише стоји у вези са променљивим животним приликама и одношајима, и етичка схватања и закони нис}' скоро ништа друго до духовно таложење свагдашњег облика и стања друштвеног поретка. А како није још извршено потпуно прилагођивање човека на његову социјалну околину, то сва његова добра дела имају само релативну вредност, јер према стању данашњег постигнутог друштвеног развића нема још никаквих дела која су апсолутно добра или рђава, према томе ни никаквог моралног закона који би важио као свеопшти, апсолутни и неизменљиви. У логичкој конзеквенцк идеја развића примењена на морал води нихилизму и скептицизму, одбацивању Етике као науке и негирању свих њених норми, начела, правила и прописа, као и основних принципа на којима она почива. Крајње конзеквенце, до којих се услед примене идеје развића у етици и напуштања, жртвовања апсолутних принципа и начела дошло у моралном схватању и животу, показују се у најјаснијој, али истовремено и у најстрашнијој форми у учењу о моралу Фридриха Ничеа и у моралу модерног социјализма и комунизма. Са остварењем Ничеовог надчовека морал постиже свој циљ, али истовремено сам себе укида и уништава. У царству надчовека нема више никакве моралности и никакве етике, на њихово место ступа неограничени егоизам, сила и право су спојени. Није потребно доказивати да једна таква етика, којој се логичке конзеквенце истина не дају оспорити, теоретски и практично означава руину свега моралнога мишљења и живота. Исти резултат,

Оцене и прикази