Bogoslovlje

111 Христова смрт, односно Његово понашање пре и за време умирања, битно се разликује од Сократово смрти. Њему сама помисао па смрт тепшо пада и жалости Га до краја живота. Он каже „мени се ватьа крстиги крштењем и како ми je тешко док се ово не сврши!” (Лк. 12, 50) и „жалосна je душа моја до смрти” (Мр. 14, 34). Али, помисао на смрт ни je Га само жалостила и тепшо Му падала него Га je и платила; у Гетсиманском врту „поче стрепети и бојати се” (Мр. 14, 33), „поче тужити и бојати се” (Мат. 26, 37), кажу јеванђелисти. Тако се страшно бојао смрти да Му je била потребна чак и утеха с неба. Јер „јави му се анђео с неба и крепио га je. И будући у страху још се боље молио. Зној његов беше као каплье крви које капљу на земљу“ (Лк. 22, 43 —44). А у пссланиди Јеврејима каже се да je Христос „с великом виком и са суэама” у очима молио Онога „који га je могао избавити од смрти” (5, 7). Стога што je био противу смрти, Исус Христос није умро мирно него „повика из гласа и издахну” (Мр. 15, 37). Зашто се Исус Христос бојао смрти и никако, ни у последнем моменту, није могао да се помири с њом? Исус Христос, као прави човек, у свему једнак са људима осим у греху који je био потпуно стран Његовој природи, свакако je био противу смрти и страдања самом својом човечанском природом, пошто je човечански осећати бол и задовољство и бити противу бола а за задовољство. То je Исус Христос показао за живота кад je, например, једном приликом избегло смрти и другом приликом успротивио се оном слузи који Га je на суду код Ане ударио. Али, иако je својом човечанском природом морао бити противу смрти, ипак Христова реакција на смрт, ГЬегово целокупно понашање пре и за време умирана, не може се објаснити само природном, биолошком реакчијом на смрт. Исус Христос je несумниво имао разлога да савлада природни страх и радо пође у смрт. Кад je то могао да учини Сократ само због једне идеје, идеје о смрти и њеном значају за човека, зашто то не би могао да учини Исус Христос Који je имао много озбиљнији, дубљи и оправ дани j и разлог за херојско примање и подношене смрти! Јер Господ Исус Христос je унапред знао да треба да пострада по вољи Оца ради нас људи и нашега ради спасена, и то je био довољн разлог за херојско примане и подношено мученичке смрти, утолико пре што je Христос тако несебично и безусловно волео човечанство да се молио Богу чак за своје непријатеље, за оне који су Га распели на крст да им опрости грехове, јер не знају шта чине. Али, Исус Христос се ипак бојао смрти,' иако je знао да она служи као средство у спасену човечанства. Шта то значи? То значи да je Исус Христос био противу смрти али не због тога што je прате страшна страдања која се тешко могу поднети и кад се херојски страда, него из неког другог разлога. Смрт je за Њега била страшна, иако je требала да послужи спасену човечанства, стога што je по себи тако зла да je ни најхуманији цшь не може осветити и учинити добром. Јер циљ не оправдава средство или средство се не освећује цил>ем. Али, чиме je смрт тако зла да се не може осветити ни најхуманијим цил>ем? Шта je смрт за Господа Исуса Христа?