Bogoslovlje

18

IV Иако je Исус Христос био противу смрти, ипак je стварно доспео под њену власт, но не збсг своје слабости према њој, не стога што je она била јача од Њега, те није могао да joj се супротстави иако je хтео, него стога што je било потребно да Он сам умре да би Својом смрћу уништио грех и смрт као његову последицу. Јер смрт се може победили ако стварно постоји, па се на конкретном случају њено разорно детство отстрани, живот као заједница душе и тела поврати и сачува од далье трулежности и умирагьа. Свакако je било безброј случајева на којима je могла да се победи смрт, jep Бог може све што хоће. Али, ј едино je Богочовек такав случај на коме je Бог хтео да победи смрт и људима поклони бесмртност, пошто човек заслужу je смрт као „плату за грех“, те не може бити победник смрти. Стога je, дакле, било потребно да Христос умре, да смрт и над Њим покаже своју моћ, да би на БЬему доживела и свој пораз. Христос je стварно умро, али и потпуно победно смрт и остварио бесмртност, jep je устао из мртвих, васкрсао. Jep Исус Христос „je уништио смрт и обасјао живот и нераспадљивост јеванђел>ем“ (П Тим. 1. 10). Христово васкрсење je прва права и потпуна победа живота над смрти, то je бесмртност која не умире и живот који се не гаси, ма да je и пре Христовог васкрсегьа било васкрсења мртвих. Сам Христос je васкрсавао мртве, али то je била само прйвремена и непотпуна победа живота над смрти, сенка праве победе, jep су васкрсли понова умирали. Христово васкрсегье je, међутим, права, потпуна и коначна победа живота стога што je Христос васкрсао, али не с телом које може опет да умре него са бесмртним, у чему се и састоји права бесмртност. Стога ће Богочовек Христос вечито остати с десне тране Бога Оца као Богочовек. Јединственим васкрсењем je, дакле, сам Спаситель постао бесмптан као Богочовек. Али, Његова бесмртност, ма како била ЕЬегова, ипак није само Његова, већ има универзално значење. Jep Његовим васкрсењем побеђена je смрт и остварена бесмртност уопште. То je принципиелна победа у Христу, те се односи не само на Христа него и на цело човечанство и Део свет. Стога ап. Павле Христово васкрсенье повезује са оггштим васкрсењем, тврдећи да мора бити ошптег васкрсегьа ако je, што je сигурно, Христос заиста васкрсао и да Христос није могао васкрснути ако нема општег васкрсења. Jep он каже: „Кад се о Христу проповеда да je устао из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрса мртвих? Ако нема ускрса мртвих, то ни Христос није устао“. (1 Кор. 15, 12, 13). Опште васкрсенье мртвих и преображај живих, као и остала есхатолошка очекиваньа, су ствар будућности ко ja je веома много удалена од Христовог васкрсегьа и, усто, у погледу тачног времена када ће се све то остварити непозната не само људима него и самим бестелесним бићима. Али, иако je временски размак између општег и Христовог васкрсегьа тако велики, ипак Христово и опште васкрсегье нису без икаквог историског континуитета, што би био случај кад би тек са осдварегьем естахолошких очекиваньа отпочео нов период у историји света и човека и Христово васкрсегье било усамљени догађај