Bogoslovlje

26

У оба ова Еванђеља нма потпуно једнаке минијатуре: заставице, орнаментисане иницијале и четири еванђелиста, тј. радио их je Јован по једном шаблону, који je знао. О томе ћемо се уверити ако сравнимо еванђелисте из поп-Јовановог Еванђеља писаног 1583, које овде објављујемо (рукопис у Букурешту), са еванђелистима у великореметском поп-Јовановом ЕЕванђељу (у „Старине фрушкогорских манастира“). Ако je Јован радио минијатуре и у другим својим еванђељима, он их je радио као и у последња два еванђеља. Јован je, дакле, својим ученнцима могао датн само неколико заставица, нницијале којима почињу еванђеља и четири еванђелиста, јер и сам ннје внше знао. Према томе поп-Јован je више од значаја као преписивач, a мање као минијатор својих рукописа. Brätulescu (стр. 18, 47 и 117 каже да je поп-Јован из Кратова украсио у Крајови више рукописа „pentru Mihnea Vodä“ (за Михна Воду) и din porunca lui Mihnea Vodä“ (по заповестн налогу Михна Воде). Из овога би изгледало као да je поп-Јован био у служби Михна Воде као преписивач, док протопоп-Јован у записима књига пнсаних у Крајови само каже да их je писао у дане тј. у време Михна Воде и ништа више. Да ли je протопоп-Јован вршио у Крајови какву службу, не знамо. На страни 43 упоређује Brätulescu вегетабилну орнаментацију на минијатурама поп-Јована са оном у једном грчком литургијару из 1620, и даље примећује да се тај мотив вегетабилне орнаментацнје налази између слнканих драперија у цркви Curtea de Arge§, у првом слоју слика из XIV века. Преписнвачка делатност поп-Јована из Кратова пада у време од 1526 до 1583. Као свештеник у Кратову поп-Јован je имао везе са Софијом и манастиром Зографом у Светој Гори. Отуда се два његова рукописа чувају у Зографу, а два су била у Софији. Један софијски рукопис je касније доспео у манистир Рилу. Да je пак учитељ понаЈована, кога спомиње у запису Молитвеника, био из Свете Горе, закључујем из тога, што у Хиландарском апостолу бр. 107 из 1660 имамо минијатуру апостола Луке по орнаментацији сличну оној око еванђелиста у рукописима поп-Јована. 1 Апостол je истина нетто млађи од поп-Јованових рукописа, али je он доказ да je ова орнаментација негована у Светој Гори. Кратовскн скромни скрипториј друге половине XVI века, са попЈованом на челу, више je значајан као преписивачка школа, a мање као школа сликања миннјатура. Кад je поп-Јован отншао у Крајову, он je у записима својих рукописа писаних у Крајови, у туђнни, нарочито нстицао да je Србнн из Кратова.

1 Светозар РадоЈчиН, Уметнички споменици манастира Хнландара. Зборник радова. Византолошки институт, књ. 3. сл. 17 и 18.